AKTIVNOSTI SINDIKATA
GRAĐEVINARI ZAHTEVAJU BOLJE USLOVE RADA I POŠ-TOVANJE ZAKONA. Građevinski radnici u Srbiji nemaju nijedan razlog da slave Dan građevinara jer je za godinu dana izgubljeno oko 3.000 radnih mesta a prosečna plata u građevinarstvu je za 10.000 dinara manja od republičkog proseka. Sindikat radnika građevinarstva i IGM Srbije i Sindikat zaposlenih u građevinarstvu i IGM Vojvodine već godinama obeležavaju Dan građevinara u znak sećanja na trodnevni štrajk građevinskih radnika Srbije koji je okončan 8. avgusta 1940. godine, a koji je usledio posle neuspešnih pregovora sindikata i poslodavaca oko promene kolektivnog ugovora za građevinarstvo, a posebno u delu prilagođavanja iznosa nadnica porastu troškova života. Sindikat upozorava da je stanje u građevinarstvu i industriji građevinskog materijala i dalje veoma loše, posla za domaće građevinare je sve manje a radnici su dovedeni do ivice siromaštva. Ove godine uposlenost građevinara je manja za oko 20 odsto u odnosu na prošlu godinu. Od početka krize, ne samo što se broj zaposlenih u građevini prepolovio, već i onih 68.000 radnika koji imaju posao ne primaju zarade redovno, rade za crno, a minimalne zarade im se ispaćuju „na ruke“. Prema podacima sindikata, oko 25 odsto radnika u građevinarstvu radi „na crno“. Građevinari su i dalje najugroženiji na radu, jer veoma mali broj poslodavaca primenjuje propisane mere za zaštitu radnika. Najveći broj povreda na radu je upravo u ovoj delatnosti i čini 50 odsto od ukupnog broja povreda na radu u Srbiji. Ključne stvari koje treba hitno rešiti jesu suzbijanje nelojalne konkurencije i sive ekonomije, primena Posebnog kolektivnog ugovora, restrukturiranje građevinskih preduzeća, izmirivanje potraživanja države kao i da se hitno donese zakon o inspekcijama. Insistiramo na tome da domaće građevinske firme u Srbiji imaju prednost nad stranim, da im se omogući da rade kako bi se zaposlenima obezbedile dostojanstvene zarade i sprečio rad na crno, rekao je predsednik Samostalnog sindikata građevinara Duško Vuković.
ДАН МЛАДИХ. Секција младих Савеза самосталних синдиката Војводине и ове године је обележила Дан младих, 12. августа. Дан младих је била прилика да се у пријатној атмосфери и неформалном амбијенту разговара са младима о препрекама и изазовима са којима се сусрећу приликом запослења као и да се чују мишљења шта би требало да се предузме како би се права поштовала и побољ-шала.
Проблеми на тржишту рада, као што су: незапосленост, неквалитет-ни послови, прековремени рад, несигурна примања, дискриминација на радном месту због недовољног радног искуства, недовољна заштита од повреда и инвалидитета, емиграција у потрази за послом, заједнички су за младе на националном и регионалном нивоу који су присиљени да бирају између лоших услова рада и ниске зараде и тога да уопште не раде. Младима генерално недостаје знање о правима приликом заснивања радног односа и у радном односу као и на који начин могу да остваре та права. Отуда је Секција младих СССВ препознала потребу да информише младе и подигне свест о значају достојанственог рада и њиховој активној улози у његовом остваривању. На едукативним семинарима, трибинама, округлим столовима и многобројним другим акцијама у организиацији Секције младих СССВ, наши млади активисти имају прилике да се упознају са основним радним правима као и о значају и предностима синдикалног организовања и деловања. Представници младих су укључени у рад свих органа Самосталног синдиката, активно учествују у доношењу свих важних одлука, учествују на семинарима где имају прилике да дају свој допринос у регионалном и међународном повезивању младих. Позивамо друштво и институције у Србији да увиде многобројне проблеме са којима се суочавају млади и да, кроз постојеће системе и механизме, више активира и омогући транспарентно учешће младих у процесу планирања, доношења одлука и праћења успешности политика за младе. Брига о деци и младима, као и борба против беле куге и „одлива мозгова“ треба да су приоритетне области државне политике која треба да има за циљ да омогући младима квалитетно образовање, запошљавање, достојанствен рад и достојанствен живот. Младе особе имају потпуно другачији образац размишљања и понашања у односу на апатију и пасивност који су уобичајени у нашем друштву. Креативне идеје, добра енергија, оптимизам и ентузијазам младих генерација могу бити носиоци промена ка бољем, праведнијем и социјално одговорнијем друштву.
Miroslav Belančić
