Активности саиндиката
Информација о усвојеним Изменама и допунама Закона о раду
Савез самосталних синдиката општине Ада, обавештава све чланове да је у „Службеном гласнику РС” бр. 32/13, од дана 08.04.2013. године, објављен Закон о изменама и допунама Закона о раду. Измене и допуне Закона о раду ступиле су на снагу дана 16.04.2013. године и састоје се у следећем: - Додат је члан 93а којим је прописано да је послодавац дужан да запосленој жени, која се врати на рад пре истека годину дана од дана рођења детета, обезбеди право на једну или више дневних пауза у току радног времена, у укупном трајању од 90 минута или на скраћење радног времена у трајању од 90 минута, како би могла да подоји своје дете, у случају да радно време запослене жене износи шест и више сати. Пауза или скраћено радно време рачунају се у радно време, а запосленој припада накнада која се исплаћује у висини основне зараде, увећане за минули рад. Дакле, запослена жена када се врати са породиљског одсуства, односно одсуства ради неге детета, а испуњава наведене услове из закона, подноси захтев за коришћење паузе у току радног времена или за коришћење скраћеног радног времена. Послодавац доноси решење којим констатује да су се непосредном применом закона стекли услови за коришћење паузе или скраћеног радног времена. - Измењена је одредба става 2. члана 187. Закона о раду, у којој је прописано да се уговор о раду заснован на одређено време, продужава за време трудноће, породиљског одсуства, одсуства ради неге детета и одсуства ради посебне неге детета. Дакле, радни однос заснован на одређено време, без обзира на дужину трајања ( 12 или краће од 12 месеци), продужава се уколико запослена у току трајања радног односа достави потврду надлежног здравственог органа да постоје околности на основу којих су се стекли услови за продужење уговора о раду (трудноћа, породиљско одсуство, одсуство ради неге детета и одсуство ради посебне неге детета). Послодавац је дужан да запосленој понуди анекс уговора о раду о продужењу рока за који је заснован радни однос на одређено време. Радни однос се продужава до истека рока за коришћење права на одсуство. - Додат је нови став 3. члана 187. Закона о раду, у којем је прописано да је решење о отказу уговора о раду ништавно ако је: - на дан отказа уговора о раду послодавцу било познато да је запослена жена трудна, користи породиљско одсуство, одсуство ради неге детета или одсуство ради посебне неге детета, - ако запослена у року од 30 дана од дана пријема решења о отказу уговора о раду обавести послодавца о постојању околности из предходног става и о томдостави потврду овлашћеног лекара или другог надлежног органа. У случају да послодавац донесе решење о отказу уговора о раду и после достављања одговарајућих доказа о обавези продужавања радног односа, запослена треба да поднесе захтев инспекцији рада за одлагање решења о отказу уговора о раду ( члан 271. Закона о раду). Услов за подношење захтева за одлагање од извршења решења о отказу уговора о раду је да је запослена повела радни спор и да је захтев поднела у року од 30 дана од дана покретања спора. Право на продужење радног односа на одређено време имају запослени који се на дан 16.04.2013. године налазе у радном односу на одређено време.
BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADNOM MESTU
Bezbednost radnika u Srbiji nije na zadovoljavajućem nivou, mere bezbednosti i dostupna oprema za ličnu zaštitu se ne koriste u potpunosti, a Akt o proceni rizika na radnom mestu samo se formalno primenjuje. Povećanju faktora rizika na radnom mestu doprinosi i sam način upošljavanja radne snage koja je u poslednje vreme pretežno na određeno vreme, sezonski i „na crno”. Broj sezonskih radnika i radnika na crno, po istraživanjima Samostalnog sindikata, je sve veći i on postaje preovlađujući oblik radnog odnosa koji ide na ruku poslodavcima jer ih ne prijavljuju i ne plaćaju poreze i doprinose. S druge strane, radnici iz straha od gubitka radnog mesta, prihvataju da rade u nebezbednim uslovima žrtvujući tako svoje zdravlje i svoj život. Nesigurnost radnog mesta ne dozvoljava čak ni onim radnicima koji bi to želeli, da se sindikalno organizuju i da kroz sindikate i aktivne odbore za bezbednost, preuzmu odgovornost u oblasti bezbednosti i zdravlja. U uslovima kada radnici nisu sindikalno organizovani nemaju osnovni instrument da kolektivno pregovaraju, tako da nemaju ni kolektivne ugovore kojim bi se regulisali ne samo radni odnosi, nego pre svega odnos u oblasti bezbednosti i zdravlja u preduzeću. Zbog svega navedenog, zvanična statistika o povredama na radu u Srbiji se ne može posmatrati kao pravo stanje stvari, jer veliki broj zaposlenih ne prijavljuje svaku povredu do koje je došlo na radnom mestu plašeći se otkaza ili nemaju potrebne informacije o tome šta, kada i kako mogu prijaviti i kakve su posledice takvih postupaka. Zbog toga su nadležnim organima prijavljene samo situacije koje su očigledne i koje nisu mogle ostati u okviru same firme (teške povrede na radu). Postoji problem u evidenciji povreda na rada i profesionalnih oboljenja. Podaci kod nadležnih organa koji su dužni da vode evidenciju se razlikuju zbog nepostojanja registra kao i zbog različitih metodologija koje se primenjuju. Aktuelni koncept registracije povreda na radu i profesionalnih oboljenja je zastareo (datira iz 60-tih godina) a komunikacija i razmena informacija i podataka između zdravstvenih ustanova, Republičkog fonda i inspekcije rada je veoma loša. Zbog toga ove institucije daju različite podatke o povredama na radu i profesionalnim oboljenjima.
1. PREMA PODACIMA REPUBLIČKOG FONDA ZA ZDRAVSTVENO OSIGURANJE
u 2012. godini ukupno je prijavljeno 15.843 povreda na radu, od toga 22 sa smrtnim ishodom, 2.842 teških povreda i 12.979 lakih povreda. Ukupan broj dana na bolovanju preko 30 dana, iznosi ukupno 3.463 dana. Troškovi Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje po osnovu privremene sprečenosti za rad usled profesionalnih oboljenja i povreda na radu iznose 8.508.141,66 dinara. Praksa pokazuje da se ne poštuju zakonske obaveze o pojedinačnom prijavljivanju i registrovanju profesionalnih bolesti, kao i da se mnoga profesionalna oboljenja i ne tretiraju kao takva zbog neprepoznavanja veze bolesti i uslova rada.
2. PREMA PODACIMA UPRAVE ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU (MINISTARSTVO RADA, ZAPOŠLJAVANJA I SOCIJALNE POLITIKE)
u 2012. godini ukupno je bilo 6.771 povreda na radu i profesionalnih oboljenja. Od toga, 6.765 su povrede na radu, a 6 profesionalna oboljenja. Od ukupno 6.765 povreda na radu, 6 su sa smrtnim ishodom, 818 su teške povrede na radu, 11 teške povrede pri dolasku i odlasku sa posla a 5.930 su lakše povrede. Najveći broj teških povreda na radu zabeležen je u delatnosti industrije i rudarstva (291 povreda - 35,32%), zdravstvene i socijalne zaštite (114 povreda - 13,83%), saobraćaja i veza (72 povreda - 8,74%), građevinarstva (45 povreda - 5,46%), Obrazovanje, nauka, kultura i informacije (47 povreda - 5.70%), trgovina (42 povreda - 5.10%). Prema prirodi povreda na radu koje su se dogodile, najčešće povrede su prelomi (56,07%), ostale rane (8,25%) i kontuzije i nagnječenje (6,19%), a najčešće se povređuju muškarci (67,11%) i to oni koji su radno najsposobniji (od 30-49 godina).Najčešći uzroci povreda na radu su:
• neprimenjivanje posebnih pravila bezbednosti na radu (23,43%),
• izvođenje radnih operacija na način suprotan pravilima odnosno merama bezbednosti na radu (19,17%) i
• zamoru zaposlenih zbog teškog i prekovremenog rada, nedovoljnog odmora (13,23%).
U 2012. godini podneto je 26 krivičnih prijava tužilaštvima na teritoriji Republike Srbije za nepreduzimanje mera bezbednosti i zdravlja na radu usled kojih je došlo do smrtnih, teških i kolektivnih povreda na radu. Zatim 855 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka (514 rešenih predmeta). U ostalim slučajevima podneti su sudu predlozi za preduzimanje istražnih radnji i zahtevi za istragu. Ukupan broj izrečenih sankcija u visini novčane kazne iznosi 518.
Miroslav Belančić
