Žitije Svetog oca Nikolaja Čudotvorca
Sveti Nikola, odnosno Nikoljdan je kod Srba slava sa najvećim brojem svečara. Slava je uvek u vreme Božićnog posta, pa je stoga uvek posna. Mnogi vrlo malo znaju o ovom velikom ugodniku Božijem, da to ne bi ostalo tako, pročitajmo njegovo žitije.
On se rodio u gradu Patari oko 270 godine. Roditelji njegovi, Teofan i Nona, behu ljudi znameniti, visokorodni, pravoverni i bogati. Ovaj blagosloveni par, za svoj bogougodni život, mnoge milostinje i velike vrline, udostojio se kao sveti koren, proizvesti sveti ogranak i kao drvo usađeno kraj potoka donese rod svoj u vreme svoje. Kada se rodi ovo blagosloveno dete, nadenuše mu ime Nikolaj. Mati njegova, Nona, sve do smrti svoje ostade nerotkinja. Time sama priroda kao da svedočaše da ova žena ne može roditi drugog takvog sina: Nikolaj je imao biti prvi i poslednji. Još u utrobi matere svoje osvećen bogonadahnutom blagodaću, on čim poče živeti – poče i Boga pobožno poštovati, čim poče sisati - poče i čudesa tvoriti, čim poče jesti – poče i postiti se. Jer on po rođenju svom, još u kupelji krštenja stajaše tri sata na nogama svojim sam, ni od koga pridržavan, odajući tim stajanjem poštovanje Presvetoj Trojici, kojoj je on docnije imao biti veliki služitelj i predstojatelj. U njemu se mogaše raspoznati budući čudotvorac i po načinu na koji se prihvatao materinih grudi: sisao je ne kao ostala deca iz obeju materinih dojki, već samo iz desne, označavajući time da će stajati s desne strane Gospodu zajedno sa pravednicima. Isto tako on se poče pokazivati i izvanredan postnik, jer sredom i petkom sisaše samo jedanput, i to uveče, po završetku od strane roditelja uobičajenog molitvenog pravila večernjeg. Tome se njegovi roditelji veoma čuđahu, i predviđahu da će njihov sin kasnije u životu svom biti strogi isposnik. Naviknuvši još od povoja na takvo uzdržanje, blaženi Nikolaj celog života svog provođaše u strogom postu svaku sredu i petak. Rastući sa godinama, dete ujedno rastijaše i razumom, i usavršavaše se u vrlinama, kojima ga učahu njegovi pobožni roditelji. I bejaše on kao plodonosna njiva, koja prima u sebe i uzrasta dobro seme pouke i donosi svaki dan nove plodove dobrodušnosti. Postavši savršen u reči i učenju, on se pokaza savršen i u samom životu. Negovaše on u sebi istinsku celomudrenost, čistim umom svagda sozercavajući Gospoda i usrdno posećujući svetu crkvu, i tako sledeći Psalmopevcu koji kaže: Volim biti u domu Boga moga (Psal. 83, 11). Mnogo puta provođaše on u crkvi po čitave dane i noći u bogomislenoj molitvi i čitanju božanstvenih knjiga, učeći se duhovnom znanju, bogateći sebe božanskom blagodaću Svetoga Duha i spremajući sebe za dostojno obitalište Njegovo po rečima Svetoga Pisma: Vi ste hram Božiji, i Duh Božiji živi u vama (1 Kor. 3, 16). I duh Božiji stvarno življaše u ovom vrlinskom i čistom mladiću; i on sav beše duhovan, duhom goreći i Gospodu služeći. Stric blaženog Nikolaja beše episkop grada Patare, i zvaše se Nikolaj. NJegovo ime i bi dato mladome Nikolaju. Stric episkop, videći da njegov bratanac napreduje u vrlinskom životu i svom dušom se kloni sveta, savetova njegovim roditeljima da svoga sina dadu na službu Bogu. Oni poslušaše savet i darovaše Gospodu čedo svoje, koje sami behu primili od Njega kao dar. Tako ga episkop uzvede u prezviterski čin. Kada on rukopolagaše blaženog Nikolaja za sveštenika, to on, napunivši se Svetoga Duha, obrati se narodu u crkvi i prorokova govoreći: "Evo, braćo, vidim novo sunce koje se rađa nad zemljom i javlja sobom milostivu utehu ojađenima. O, blago onome stadu koje se udostoji imati njega za svoga pastira. Jer on će dobro pasti duše zabludelih, i prehraniće ih na paši pobožnosti, i biće usrdni pomoćnik onima što su u nevoljama i opasnostima". Ovo proročanstvo se docnije stvarno ispuni, kao što će se videti iz daljeg povestvovanja. Primivši sveštenički čin, sveti Nikolaj dodavši trud trudu, bdeći i prebivajući u neprestanoj molitvi i postu, staraše se u smrtnom telu svom podražavati Bestelesne Nebeske Sile. Tako vodeći ravnoangelni život, i iz dana u dan sve više procvetavajući lepotom duševnom, on se pokaza potpuno dostojan da upravlja Crkvom. U to vreme njegov stric episkop Nikolaj, namislivši da putuje u Palestinu da se pokloni tamošnjim svetim mestima, poveri upravljanje Crkvom svome bratancu, ovom jereju Božijem, svetom Nikolaju. Zastupajući svoga strica, sveti Nikolaj se o svima crkvenim poslovima staraše kao i sam episkop, stric njegov. U to vreme roditelji se njegovi preseliše u večni život. Sveti Nikolaj, nasledivši njihovo imanje, stade ga razdavati potrebitima. Jer on ne hajaše za prolazno bogatstvo, niti se brinjaše da ga uveća; naprotiv, odrekavši se svih želja ovoga sveta, on se svim bićem staraše da sebe preda Jedinome Bogu, i vapijaše k Njemu: K Tebi, Gospode, podižem dušu svoju. Nauči me tvoriti volju Tvoju, jer si Ti Bog moj. Tebi sam privržen od rođenja, od utrobe matere moje Ti si Bog moj (Psal.24,1;142,10;21,11). I beše ruka njegova pružena k potrebitima, i izlivaše na njih prebogatu milostinju, kao reka obilna vodom. LJudi su ga još za vreme njegovog života smatrali za svetitelja. Prizivali su ga u pomoć pri bolestima, nekoj nesreći ili nemoći. U starosti se razboleo i preminuo 6. decembra 343. godine. Sveti Nikola se i slavi toga dana, što je u stvari 19. decembar po novom kalendaru.
(Odlomak iz Žitija svetih za decembar, od arhimandrita dr. Justina Popovića)
Igor Kojić
