Aktivnosti sindikata
Obavezuje li i aktuelnu vlast sporazum sindikata i prethodne vlade?
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji je Vlada Srbije predstavila u drugoj polovini 2010. godine, izazvao je talas nezadovoljstva u javnosti, na čijem je čelu bio Savez samostalnih sindikata Srbije, kome su se, u međuvremenu, pridružile i neke druge sindikalne centrale.
Sindikalni protesti upereni protiv tog zakona, podržani i brojnim građanima Srbije, održani su u Kruševcu, Boru i Novom Sadu. Nakon najave sindikata o raspisivanju referenduma, vlada je, dok je trajao veliki protest u Novom Sadu, donela odluku o povlačenju Zakona iz skupštinske procedure. Tim potezom je, kako će se to kasnije ispostaviti, vlada želela da izbegne završni protest u Beogradu i eskivira svoj mogući pad. S obzirom na to da su sindikati istrajavali u svojim zahtevima, na sastanku kod tadašnjeg premijera Mirka Cvetkovića potpisan je 5. novembra 2010. godine Sporazum kojim je postignuta saglasnost o pojedinim pitanjima poput odnosa penzije i zarade, najnižeg iznosa penzije, beneficiranog staža, tehnoloških viškova, kao i starosne granice za žene. Sporazum je u ime Vlade Srbije potpisao premijer, a u ime sindikalnih centrala njihovi ovlašćeni predstavnici. Tada je dogovoreno da se formiraju i dve radne grupe koje će se baviti upravo pitanjima oko kojih su vođene najduže polemike. Prva bi se bavila odnosom prosečne plate i penzije, odnosno načinima na koje će biti utvrđivani mehanizmi kontrole koji će obezbediti da prosečna penzija ne bude manja od 60 odsto prosečne plate. Dogovoreno je i da penzije budu usklađivane s platama u javnom sektoru. Druga radna grupa trebalo je da se bavi pitanjima beneficiranog radnog staža i traženjem modela kojim će biti obezbeđeni što bolji uslovi rada, ukoliko se već umanjuju pojedina prava na beneficirani radni staž.
Međutim, do danas nije pronađen model za rešavanje pitanja beneficiranog radnog staža i taj problem je i dalje otvoren. Trenutno, u Srbiji povlašćen radni staž ima oko 100.000 zaposlenih, a na taj način stečenu penziju prima oko 155.000 građana. S obzirom na to da se stalno najavljuje revidiranje određenih radnih mesta kako bi se ponovo utvrdio stepen rizika i ocenili uslovi rada, da se različitim, često neodmerenim izjavama u javnosti tvrdi kako će liste beneficiranih zanimanja ubuduće biti sve kraće, Savez samostalnih sindikata Srbije insistira da se ovo pitanje ne može rešavati bez sindikata i Socijalno ekonomskog saveta. Tim pre što se prethodna vlada obavezala da, zajedno sa sindikatima, do 1. januara 2013. godine nađe prihvatljivo rešenje. Iako je Nova godina prošla, i po gregorijanskom i julijanskom kalendaru, sadašnja vlada se ne oglašava. I zbog toga se postavlja pitanje kontinuiteta. Odnosno, da li Sporazum koga su potpisali prethodna vlada i sindikati obavezuje i aktuelnu vlast u Srbiji?
SSSS upozorava na još teži život u 2013. godini
Savez samostalnih sindikata Srbije upozorava da će život u Srbiji iduće godine biti mnogo teži zbog većih poreza i akciza, stalnih poskupljenja i sve manjih primanja. Po mišljenju stručnjaka iz našeg sindikata, više od dva miliona ljudi imaće smanjene prihode u 2013. godini, a standard građana biće niži za više od 10 odsto.
Novo povećanje akciza, koje se najavljuje, prouzrokovaće pad zarada za 10 odsto u odnosu na ovu godinu, jer je tolika razlika između inflacije koja će biti i minimalne stope od dva odsto rasta koja se predviđa predlogom budžeta.
Sledeće godine, zbog loše ekonomske politike, privatni sektor će i dalje biti izložen velikom pritisku i biće otpuštanja. Donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica i drugih zakona koji čekaju na usvajanje, doći će do daljeg rasta cena, u prvom redu troškova domaćinstava, cena osnovnih životnih namirnica, kao i ukupnih troškova poslovanja privrednih subjekata. Nakon što smo čuli načelnu raspravu o predlogu državnog budžeta za 2013. godinu, smatramo da su prihodi u ovom ambiciozno zamišljenom budžetu precenjeni, a rashodi potcenjeni. Strahujemo da će predloženi budžet povećati nezaposlenost i drastično uvećati zaduživanje Srbije.
Pored toga, nijedan od predloga zakona bitnih za zaposlene, penzionere i ostale građane nije razmatran na Socijalno-ekonomskom savetu. I pored dobre volje koju je premijer iskazao na početku mandata, loša praksa se nastavlja i sagovornika za socijalni dijalog nema. Potrošačke cene u oktobru 2012. godine, u odnosu na isti mesec 2011. godine, povećane su za 12,9 odsto. Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga, u oktobru 2012. godine u odnosu na isti period lane, cene hrane povećane su za 17,4 odsto, od čega: mesa 26,3 odsto, ulja i masti 28,1 odsto, voća 33,9 odsto, povrća 31 odsto, itd. Kada je reč o energentima, u istom periodu cena gasa uvećana je 12,5 odsto, tečnih goriva 47,4 odsto, centralnog zagrejavanja stana 17,9 odsto, itd. Smanjenje plata i penzija, otpuštanje radnika, sužavanje radničkih prava, pad životnog standarda, državne mere štednje koje su isključivo na teret radnika, samo su neki od razloga za nezadovoljstvo Saveza samostalnih sindikata Srbije, ali i građana Srbije.
Miroslav Belančić
