Molski Dobošar
Dopisnica
Dragi Naši!
Mi smo dobro, a to i Vama želimo! Nemamo ništa posebno novo. Fala Bogu, zdravi smo živi, a to je najvaznije. Kako ste Vi?
Pišite nam, sve Vas volimo i pozdravljamo…
Vaši iz Mola
Tako bi to otprilike izgledalo na postanskoj dopisnici sa odštampanom markom na kojoj je bio lik Josipa Broza Tita.
Praktiènih, i u ono vreme veoma korišæenih, popularnih dopisnica odavno veæ nema. Povuèene su iz opticaja, kao što æe to uskoro uèiniti i sa našim omiljenim èekovima. Teško smo se odvikli u prvo vreme od dopisnica, kao što æemo i od èekova. Ne znam, zašto je te dopisnice pošta povukla iz upotrebe, ali znam da se od toga vremena i ne dopisujemo.
Èuvam i dan danas dopisnicu iz 1944. god. iz Pešte, odakle se prvi put posle èetiri godine javio moj deda Mladen, koji je tamo bio u „munkašima”, da je živ i zdrav i da se uskoro vraæa. Da je to javio telefonom, veæ bih to davno zaboravili kao i deda Mladena, ali ta dopisnica nas podseæa na to vreme i na deda Mladena.
Nemam ja ništa protiv ni telefona, ni faxa, mobilnih, interneta itd…, ali dopisnica je dopisnica.
Danas mladi sate provedu na telefone nešto mrmljajuæi i kikoæuæi se (a to nas baš košta).
Zar nije lepše napisati voljenoj osobi jedno lepo, oseæajno pismo, pa onda sa nestrpljenjem oèekujes poštara sa odgovorom?
„Ljubav je lepša onda, kada se èeka i kada od sebe nagoveštaj da…., (Desanka Maksimoviæ). A kada je to još i napisano, to je onda prava stvar - korpus delikte.
Ovoga leta deca su nam išla na more. Ispraæajuæi ih rekli smo da se jave razglednicom. Rekli su da je to zastarelo i da to više retko ko èini. Poslaæe nam SMS poruku…
Aj'd zbogom, i pišite nam!
Kuk.
