Susret novinara u Adi

    21. februar je ustanovljen kao Dan novinara Vojvodine, dan kada je 1866 godine izašao prvi broj lista "Zastava", štampan na srpskom jeziku u Budimpešti, a godinu dana kasnije u Novom Sadu. Ovaj dan obeležava kao svoj dan Društvo novinara Vojvodine sa sedištem u Novom Sadu. Svečanu sednicu ovoga dana Društvo je održala u Adi, u velikoj sali Skupštine opštine.
    -Društvo novinara Vojvodine osnovano je 23. maja 1945 godine, kao Veće novinara, a od 1976 godine dobilo je današnji naziv. Koreni srpske štampe i novinatrstva potekli su sa ovih prostora jer su u Vojvodini štampani prvi srpski listovi u drugoj polovini XIX veka. Tradicija novinarstva u Vojvodini je duga i bogata. U posleratnom periodu karakteristična je razvijenost štampe, ne samo na srpskom i hrvatskom jeziku, već je veliku zastupljenost imala i štampa nacionalnih manjina, pre svega na mađ arskom, rumunskom, slovačkom i rusinskom jeziku, i ta tradicija je održana i danas – rekao je predsednik Društva Slobodan Jakovljeivć, predstavljajući razvoj Društva novinara Vojvodine. Verujemo da smo većinu postavljenih ciljeva ostvarili, ali oni uvek moraju biti viši i dostižni. Prošle godine imali smo preko 700 aktivnih članova, a očekujemo da ih ove godine bude preko 1000, što čini i činiće značajan novinarski korpus u celoj državi. I što je za nas najvažniji, u DNV su zastupljeni novinari svih narodnosti i iz svih vojvođanskih redakcija. Takav je sastav i u Upravnom odboru i u Skupštini – dodao je predsednik Jakovljević.
    Što se tiče članstva, predsednik je izneo da svako može da postane član Društva, - koje je inače jedno od najstarijih društava na svetu, osnovan je 1881 godine – ako mu je novinarstvo profesija i radi najmanje gopdinu dana u profesiji. Može da postane član društva i novinar koji radi honorarno, u tom slučaju redakcija treba da izda potvrdu o statusu honorarnog novinara.
    Valja napomenuti, da na ovoj sednici Društvo je doneo svoj osnovni akt – "Statut Društva novinara Vojvodine", koji je usaglašen sa Zakonom o društvenim organizacijama i udruženjima gradjana.
    Povodom ovog razgovora iskoristio sam priliku i zamolio g.din-a Jakovljevića da iznese svoje viđenje o manjinskim lokalnim listovima. – Mislim da su oni neophodni, jer veliki listovi koji izlaze u velikim gradovima i bave se tzv. velikom politikom, nisu u stanju da informišu građanstvo na manjim lokalnim jedinicama o zbivanjima. Upravo taj nedostatak može da nadomesti lokalna štampa, radio i televizija. Ljudi koji žive na ovim prostorima treba da budu informisani o svemu šta se dešava u njihovoj sredini – rekao je g.din Jakovljević.