Dve priče o božanskom Mladencu Hristu

Približava nam se praznik rođenja Gospoda i Spasa našega Isusa Hrista, pa shodno tome evo dva događaja koja nas podsećaju na ta vremena. Tekstovi su preuzeti iz knjige „Prolog“ od svetog vladike Nikolaja Velimirovića.

    Kada božanska porodica bežaše ispred mača Irodova za Misir, iskočiše razbojnici na drum s namerom da štogod upljačkaju. Pravedni Josif vođaše jedno magare, na kome beše nešto stvari, i na kome Presveta Bogorodica sa Sinom svojim na grudima ovda-onda jahaše. Razbojnici uhvatiše magare, da odvedu. U tome priđe jedan od razbojnika Bogomateri da vidi, šta to ona drži na grudima. Videvši Dete Hrista, razbojnik se zadivi neobičnoj krasoti Njegovoj, pa u divljenju reče: „Kad bi Bog uzeo na sebe telo čovečje, ne bi bio lepši od ovog deteta!" I naredi taj razbojnik ostalim drugovima svojim, da ništa ne uzimaju od ovih putnika. Ispunjena blagodarnošću prema ovako velikodušnom razbojniku Presveta Deva reče mu: „Znaj, da će te ovo Dete nagraditi dobrom nagradom zato što si ga danas sačuvao". Posle trideset i tri godine taj isti razbojnik za zločine svoje visio je na krstu raspet s desne strane Krsta Hristovoga. Njegovo je ime Dismaz, dok je ime onoga razbojnika s leve strane Gestas. Gledajući u Hrista Gospoda nevino raspetog, Dismaz se pokaja za sva zla života svoga, pa dokle Gestas huljaše na Gospoda, Dismaz ga branjaše govoreći: on nikakva zla nije učinio. Dismaz je dakle, onaj blagorazumni razbojnik, kome Gospod reče: danas ćeš biti sa mnom u Raju (Lk. 23, 41-43). I tako Gospod darova Raj onome, koji Njega u detinjstvu poštedi.
    Druga priča je sledeća. Oba velika proroka, Isaija i Jeremija, prorekli su, da će Gospod doći u Misir, i da će se od prisustva Njegova potresti hramovi idolski i idoli razoriti. Isaija je pisao: gle Gospod će doći u Misir i zatrešće se idoli Misirski od lica Njegova (Isa. 19, 1; Jer. 43, 12). Kada božanski begunci stigoše u grad Ermopolj (Kairo), i tamo se približiše nekom hramu idolskom, najedanput svi idoli u tom hramu padoše i razbiše se. O tome piše i sv. Paladije (u Lavsaiku): „Videsmo“, veli, „tamo hram idolski, u kome od prilaska Spasiteljeva padoše svi istukani (idoli) na zemlju.“ U nekome mestu, zvanom Siren, beše 365 idola. Kada presveta Deva stupi u taj hram s božanskim Mladencem na rukama, svi ti idoli popadaše i razbiše se. Isto tako popadaše idoli svuda po celom Misiru. Sv. prorok Jeremija baveći se u starosti svojoj u Misiru, prorekao je žrečevima misirskim, da će svi idoli popadati i svi rukotvoreni likovi sokrušiti se u ono vreme kada u Misir dođe Deva Majka s Mladencem, rođenim u jaslama. Ovo proročanstvo zapamtili su žrečevi dobro, i shodno njemu izobražavali su na hramovima svojim Devu kako počiva na postelji, i do nje u jaslima Mladenca njenog, u pelene povijenog. I klanjali su se tome izobraženju. Car Ptolomej pitao je žrečeve, šta označava to izobraženje, a oni su mu odgovarali, da je to ispunjenje te tajne. I ta je tajna vaistinu se i ispunila i ne samo Misiru nego i vascelom svetu objavila.