Aktivnosti Sindikata

Savez samostalnih  sindikata Srbije
se izborio da se vrati naknada u slučaju povrede od posla do kuće

    Ustavni sud Srbije je doneo Odluku kojom je utvrdio neustavnost odredbe Zakona o zdravstvenom osiguranju i ponovo dao pravo na naknadu zaposlenima koji pretrpe povredu od posla do kuće kao da je u pitanju povreda na radu. To je još jedna pobeda Saveza samostalnih sindikata Srbije, koji je na inicijativu Sindikata zdravstva i socijalne zaštite Srbije, protiv te odredbe oštro reagovao i uputio zahtev Ustavnom sudu Srbije da poništi ovu odredbu Zakona o zdravstvenom osiguranju. Izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju, u članu 33. stav 5, iz avgusta prošle godine, bilo je ukinuto pravo zaposlenog da se u slučaju povrede na radu ili oboljenja koje nastane na putu od posla do kuće takva povreda ili oboljenje smatra povredom na radu ili profesionalno oboljenje.

Neophodan konsenzus partnera
oko izmena zakona o radu

    Izmene zakona o radu treba da budu rezultat kompromisa i konsenzusa svih socijalnih partnera i ne bi bilo dobro da vlada nameće rešenja, izjavio je danas državni sekretar u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike Zoran Martinović. On je, na konferenciji za novinare nakon sednice Socijalno-ekonomskog saveta, podsetio da je predviđeno da do septembra ili do kraja 2013. godine bude na dnevnom redu vlade novi zakon o radu. "Socijalni partneri upoznati su sa onim što treba da bude predmet izmena Zakona o radu. Postoji dosta različitih stavova, zbog čega treba duži period za usklađivanje. Ne bi bilo dobro da vlada nameće rešenje socijalnim partnerima, već izmene Zakona o radu treba da budu rezultat kompromisa i konsenzusa oko svih otvorenih pitanja", ocenio je Martinović. Potpredsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković rekao je da je neophodna tematska diskusija u kom prvacu izmene Zakona o radu treba da idu, naglasivši da je to najvažniji sistemski zakon kojim se regulišu prava i obaveze radnika i poslodavaca. "Za ukupno stanje visoke nezaposlenosti u Srbiji nije kriv samo Zakon o radu, već i drugi zakoni i mi želimo da raspravu proširimo i na njih", dodao je on i ukazao da je Fiskalnom strategijom za narednu godinu predviđen manji broj zaposlenih i da u njeno donošenje uopste nisu uključeni socijalni partneri.
    Sindikati su spremni za razgovor, oni koji pokreću neke inicijative u skladu sa evropskim standradima treba da ih se pridržavaju kada je reč o radnom vremenu, prekovremenom radu, oporezivanju zarada, poručio je Vuković.

Zahtev SSSS za uspostavljanje
radnih sudova

    Povodom aktuelne reforme pravosuđa, Savez samostalnih sindikata Srbije je od Ministarstva pravde zatražio uvođenje radnih sudova u pravnom sistemu Srbije.
    Savez samostalnih sindikata Srbije se, kada su u pitanju radni sporovi i postupak njihovog rešavanja pred sudom, zalaže da zaposleni treba da imaju efikasn pristup sudu. Na ovo upućuje kako domaći propisi ali i međunarodne konvencije koje   obavezuju  Republike Srbije,  te,  s  tim  u  vezi,  ukazujemo na  odredbe Ratifikovane Evropske socijalne povelje koja obavezuje države potpisnice da «efikasno štite pravo radnika da zaradjuje za život na poslu koji je slobodno odabrao». Polazeći od pravnog principa «odložena pravda-odbijena pravda», smatramo da, naročito, u oblasti radnih sporova, da  ta  efikasnost   označava  vremenski rok  u  kome    isti  treba  da  se  pravnosnažno   okončaju. Naročito, što za vreme trajanja sudskog postupka, primera radi zbog poništaja otkaza ugovora o radu, zaposleni ne ostvaruju sredstva koja će im obezbediti koja će im obezbediti svakodnevnu egzistenciju. Kao što je poznato, radni sporovi u Republici Srbiji traju i po više godina. Zbog navedenih ali i drugih razloga (primera radi, otežano svedočenje od strane zaposlenih koji rade kod  Poslodavca, a koji treba da se pristupe sudu kao svedoci zaposlenog koji je dobio otkaz), smatramo da je potrebno i neophodno da se u pravni sistem   Republike   Srbije obrazuju radni sudovi (ili sudovi rada) sa isključivom nadležnošću u oblasti radnih i srodnih sporova. Na taj način, smatramo, bi se doprinelo efikasnom, kako nalaže Evropska socijalna povelja, i delotvornom, kako propisuje Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, načinu rešavanja radnih sporova. U tim sudovima, sudili bi sudije, odnosno veće koji razume prirodu radnih odnosa i iz njih nastalih sporova po posebnom  postupku koji  bi  odražavao svu   prirodu   ove  specifične vrste  sporove, a  dodatno  bi  se rasteretili   sudove   opšte   nadležnosti.  Napomenućemo da u SR Nemačkoj ovi sudovi postoje već više decenija.

Miroslav Belančić