Molski dobošar
Bela kuga

    Pre 100 godina moj deda je imao 9 godina, četvoro braća i sestru, moj otac je bio u perspektivi!
    A ja u iluzijama da ću jednoga dana baš ja biti odabran da nastavim „lozu“ porodičnog čokota. Danas ja još uvek živim u iluzijama.
    Otac je i dalje ostao „perspektivan“ (86 godina), jedno muško i jedno žensko dete, a deda se upokojio pre sedamnaest godina (ostavio dvoje dece).
    Od velike porodice (jedna od većih u selu) ostah ja sám. Posle mene nema nas više. Istrebili se, kažu kod nas u selu. U stručnoj literaturi se ovo naziva „bela kuga“. Danas nema ni proste reprodukcije (barem dvoje dece) prosečno po porodici. Mladi se sve teže odlučuju za ženidbu ili udaju.
    Nekada se momak od 25 godina života a ne oženjen već smatrao „matorim“ momkom, a za devojku ne d'o bog da pređe 20 godina života, a da se nije udala, ta je pod nekom „falinkom“ govorilo se u selu. Dece je bilo mnogo više. Žene su se porađale u kući. Prirodno zdrava deca su ostajala. Jeste da je bilo dosta smrtnosti novorođenčadi, ali prirodna selekcija obezbeđivala je zdrava potomstva.
    Siromašnije porodice su imale više dece zbog potrebe za radnom snagom i preživljavanjem. Bogate porodice nisu imale puno dece, verovatno da se posle ne bi svađali oko nasledstva.
    Sa društvenim promenama i razvojem tehnologije (industrijalizacija) počeo se menjati i način života i način razmišljanja u porodicama. Bolji standard stvorio je možda i nesvesno sebičnost i želju za većim komotitetom življenja, a to sa puno dece nije izvodljivo. A kada su i žene počele da se zapošljavaju i izjednačavaju sa pravima muškaraca, natalitet je naglo počeo opadati, pogotovo u porodicama intelektualaca.
    Danas je „bela kuga“ još izraženija jer nesigurna vremena povezana sa ekonomskom krizom i mogućnošću zapošljavanja ne obezbeđuju mladima nikakvu perspektivu, životnu egzistenciju, a time i mogućnost da stvaraju porodice i rađaju decu. Konfuzija koja proizilazi iz pomenutih okolnosti neminovno će prvo razbiti tradicionalnu porodicu kao osnovu ćeliju društva i najprirodniji ambijent za stvaranje i vaspitanje potomstva. Manje i siromašnije nacije asimiliraće se sa jačom populacijom. Tako dolazi do gubitka identiteta, a potom do isčezavanja nacije.
    Srbi vekovima „ludo“ ginući u ime i za interes nekoga ili nečega (dobro da nas još ima) zaostajali su u natalitetu za ostalim narodima. Ako nas ratovi nisu stamanili, „bela kuga“ je na dobrom putu da to učini.
    Zato je moja novogodišnja poruka (osim onih uobičajenih da Vas služi zdravlje, ljubav, sreća):  majke rađajte decu!
    Dece nikada nije dosta, ona su ukras sveta.
    Kakva je ruža koja nema cveta, a cvet pupoljka.
    Ne budite lenji i sebični, izrodite barem dvoje dece!
    Možda će Vam baš oni biti oslonac i uteha,
    Možda i dodati čašu vode i prozboriti koju reć ohrabrenja.

    Na kraju, ako imate osećanje za poštovanje svojih predaka, uvažavanje aktuelnog okruženja i odgovornosti ka naraštajima imate i obavezu da doprinesete svemu tome da ne bi nestali da se ne bi „istrebili“ kao narod.

    PS. Ovaj što je ovo sročio, ima troje dece i najsretniji je čovek na svetu.

    Napred naši, Voli Vas Vaš  Molski dobošar                      

KuK