Molski dobošar
LJUBIM RUKE

    Lepo vaspitanje podrazumeva pored poznavanja i primene pravila bontona i pozitivan (ispravan) odnos prema najbližima i društvu u kome odrastamo i u kome ćemo odživeti svoj životni vek.
    Lepo vaspitanje stiče se pre svega u porodici, jer stručnjaci kažu da već sa tri godine starosti dete formira svoje karakterne osobine oponašajući i upijajući ono što vidi i što mu se kaže. Genetika takođe ima nekakav uticaj na karakter ličnosti ali svakako više u biološkom smislu.
    Zasigurno da pored porodičnog ambijenta i ostali ambijenti (predškolske i školske ustanove, ulica) imaju značajan vaspitni uticaj na formiranje ličnosti u pozitivnom ili negativnom smislu. 
    Nadgradnja ličnosti dolazi kasnije i više je stvar individualnosti ali je opet tesno vezana za bazno vaspitanje.
    Promenom društvenih sistema i odnosa vezano za socijalu, menjali su se i načini vaspitanja uslovljeni trendom trenutka i vremena u kome se živelo.
    Uticaj crkve kao institucije takođe je vrlo značajan i svakako ima veliki uticaj na vaspitanje i ponašanje vernika kroz insistiranje na poštovanju božijih zapovesti.
    Većina nas (mislim na one rođenje polovinom prošloga veka) odrastali smo u još uvek patrijalhalnim porodicama. Takozvano patrijalhalno vaspitanje podrazumevalo je pre svega poštovanje kodeksa starijeg po hijerarhiji deda, otac. Znalo se ko kosi, a ko vodu nosi, ko šta sme, a ko šta ne sme.
    U školi smo dobijali packe za mali bezobrazluk, a za veliki klečali u ćošku na okrunjenim kukuruzima ili ostajali u „zatvoru“ posle završenih časova dok nas učitelj ne pusti kući.
    Revno smo odrađivali svoje kućne i školske obaveze, a na ulici svakom starijem sugrađaninu smo se javljali sa „ljubim ruke“. Starijima smo ustupali mesto za sedenje i često pitali kako ste čiko ili tetka.
    Nismo imali ne televizora, a retko ko i radio. A za divno čudo, niko se nije žalio da mu je dosadno i da nema televizora načisto bi poludeli – kako se to danas dà čuti.
    Eto dragi moji, sve ovo što sam Vam napisao ništa nije ni novo ni posebno. Sve se to može pročitati u stručnim literaturama i školskim udžbenicima, ali se ne može naučiti da se starijem javiš sa ljubim ruke čiko ili tetka ako nisi lepo vaspitan.
    A danas na žalost takvih ima tušta i tma, što bi mi Molci kaz'li.
    Među nama rečeno, danas lepo vaspitan i pošten čovek baš i nije na nekoj ceni, to je demode ovoga vremena.
    Drčni i beskompromisni tipovi koji više ne poštuju ni oca ni majku, a ni deset božijih zapovesti, kojima je jedino bitan profit se danas smatraju uspešnim ljudima.
    Parama rešavaju sve probleme, a svoju decu uče da su svi ljudi osim njih obični nikogovići ili prosta radna snaga za uvećanje njihovog kapitala.
    Lubim ruke odlazi u zaborav kao i skidanje šešira sa glave kada prođeš pored kumove kuće, blagi naklon kao znak poštovanja prema onome ko to zaslužuje.
    Lubim Vam ruke dragi moji

Vaš dobošar
KuK