Legújabb szám - Najnoviji brojSzerkesztõség - UredništvoAnyakönyvi hírek - Vesti od matièaraArchívum - Arhiva

2008. november

Címoldal
A kilátástalanság folytatódik
Községi hírek
Szép vers adventra
Interkulturális dialógus, vagy valami más?
A tervek megvalósulnak
Baráti kapcsolat
A második Helyi Közösség tanácsüléséről
Igazi napsugaras ősz Törökfalun és Völgyparton
A kőművesmester tudománya
Az adai Önkéntes Tűzoltó Testület 125 éve (2.)
Mit kell tudni a korvinákról?
Titokzatos adai kincs
Természetvédelmi program
Olvasd te is a Bibliát!
Kinek a jobb keze bal?
Olvasói levél
Bővül a moholi idősek napközije
Adán megnyitották az idősek klubjait
Digitalizált konzervgyártás
Legyen hagyomány a bábjáték!
Fiatalok írják
Nyelvi figyelő
Teológiai gondolatok
Hírek
Rendőrségi hírek
A rendőrség archívumából
Az adaiak lúdja
Zöld levél
Fridrik Tamás életműve nyomában (2.)
Címeres nemeslevelek VII.
Sport
Az eltűnt idő nyomában
Kocogópálya – döcögve halad
Napos oldal
Tarka oldal
Politikai krónika
Impresszum

Stop mobingu

    Kao što znate termin mobing obuhvate sve vrste šikaniranja na radnom mestu. Pod njega se mogu podvesti razna moralna zlostavljanja, psihološko maltretiranje, psihološki teror, seksualno uznemiravanje, ignorisanje, ismejavanje, pretnje, zakidanje na zaradi i mnogi drugi oblici zlostavljanja i uopšte rečeno mobing je svaki negativni uticaj na psihu zaposlenog. Po svojoj strukturi, mobing je nasrtaj na čast i ugled, sadrži kletvu, uvredu, i kršenje osnovnih ljudskih prava. Mobing nije novi fenomen i postoji od kada postoji ljudski rod i želja pojedinca za vlašću. Mobing inače može biti vertikalni, kada ga sprovodi neposredno pretpostavljeni, ili horizontalni kada ga sprovode kolege iz neposrednog okruženja na radnom mestu žrtve mobinga. mobing može da ima izuzetno velike posledice po zdravlje zaposlenog u vidu raznih telesnih i psihičkih poremećaja kao i poremećaja ponašanja. Istraživanja su pokazala da u preduzećima (ustanovama) gde upravljaju diktatori zaposleni pokazuju dve vrste reakcija: jedni padaju kao žrtve mobinga, a drugi razvijaju određene oblike dodvoravanja kao neku vrstu odbrambenog mehanizma. I jedni i drugi imaju zdravstvene poremećaje. Kada se zna da u svetu 15-25% zaposlenih ima zdravstvenih problema zbog mobinga lako se može izračunati koliko je to novca koji se godišnje izgubi na bolovanja, a uz to i predstavlja veliki trošak i na nacionalnom nivou: tržište rada (gubitak posla, nezaposlenost, izdvajanje za nezaposlene), zdravstvo (porast troškova lečenja i rehabilitacije, naknade za bolovanja) kao i raniji odlazak u penziju i porast broja korisnika prevremenih i invalidskih penzija.
    I pošto je mobing vrlo rasprostranjena pojava, sve nas je obradovala vest da je od 1. oktobra 2008. godone u Novom Sadu, u prostorijama Saveza samostalnih sindikata Vojvodine otvoren SOS telefon "STOP MOBINGU" za pružanje pomoći žrtvama mobinga u Vojvodini. Razlog za to je činjenica što se sve veći broj zaposlenih u Vojvodini obraća za pomoć zbog toga što su izloženi različitim vidovima psihičkog zlostavljanja i uznemiravanja na radnom mestu. Svima onima koji okrenu telefonski broj 021-557-906 (od 7 do 15 časova svakog radnog dana) i zatraže pomoć pružiće je edukovani stručnjaci. Ovaj vid pomoći je realizacija sporazuma potpisanog između Pokrajinskog sekretarijata za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova, Saveza samostalnih sindikata Vojvodine i Udruženja građana "STOP MOBING" iz Vršca i savetodavnog je karaktera u očekivanju skorog zakonskog rešenja   borbi protiv diskriminacije žrtava mobinga u svim oblastima rada. Inače ove gore navedene institucije  pokrenule su  polovinom prošle godine inicijativu za donošenje posebnog Zakona o mobingu kojim bi se i zakonski uredila i sankcionisala ova pojava. U toku je izrada teksta Zakona o mobingu, pri čemu će se korsititi pozitivna iskustva zemalja koje su već pravno regulisale ovu oblast. Istovremeno, trebalo bi da se izradi i Nacrt odluke o mobingu koju bi u okviru svojih nadležnosti usvojila Skupština APV kao svoj akt. Takođe svaka žrtva mobinga ili neko drugo lice koje uoči mobing treba da o tome obavesti svog predstavnika zaposlenih, člana Odbora za bezbednost i zdravlje na radu (Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu Sl. gl.RS br: 101/05) i svakako predstavnika sindikata koji treba da učini sledeće: da žrtvu mobinga sasluša sa pažnjom, razumevanjem i ljudskom toplinom; da razgovara sa osobom koja vrši mobing; da upozna kolege i rukovodioce sa postojanjem situacije mobinga u kolektivu; da kroz socijalni dijalog pokuša da reši problem i insistira na najpovoljnijem mogućem rešenju za žrtvu mobinga; da organizuje pružanje pravne pomoći i prijavu nadležnim inspekcijama; da upozna javnost (ukoliko je saglasna žrtva mobinga) i da organizuje edukaciju o mobingu za sve zaposlene. I sve dok ne bude adekvatne zakonske regulative oko pitanja mobinga potrebno je insistirati kroz socijalni dijalog da se između zaposlenih i poslodavaca potpiše Sporazum o onemogućavanju mobinga i diskriminacije, a sve u cilju razvijanja zdrave radne sredine i određenih kodeksa ponašanja. Ovakvi primeri postoje u pojedinim preduzećima u našoj državi, ali su na žalost malobrojni, ipak sa sve češćim ulaskom stranog kapitala iz zemalja koje imaju zakonski rešen problem mobinga i kod nas će se,  nadamo, stvoriti povoljna klima da se ovaj problem reši.

Miroslav Berlančić

novembar 2008.

Naslovna strana
Opštinske vesti
Tolerancija
Učenici hoće svoju profesorku srpskog
Molski dobošar
Ispitivanje šećeraša u Molu
Mladi pišu
Vesti iz policije
Stop mobingu
Prošireno dejstvo opšteg kolektivnog ugovora
Tragom izgubljenog vremena
Politička hronika
Impresum


Design by VA