FIATALOK ÍRJÁK
MLADI PIŠU
Táncháztalálkozó
2007. szeptember 15-én került megrendezésre a 12. Vajdasági Táncháztalálkozó és Kirakodóvásár az újvidéki Petõfi Sándor Magyar Mûvelõdési Egyesület (MME) székhelyén. Már kora délután foglalkozások (gyöngyfûzés, nemezelés, rongybabakészítés, csuhézás, rokkázás, szövés, csipkeverés, korongozás) szórakoztatták a résztvevõket és a vendégeket, valamint különbözõ táncházakban lehetett részt venni.
18,30 perctõl kezdõdött a népzenei gálamûsor, melyben Vajdaság meghívott együttesei csillogtatták meg tudásukat, de volt, aki szólóban és duóban mutatkozott be. Mi, az adai Esztena együttes is felléptünk. Az együttes tagjai: Fehér Orsolya, Solymosi Melitta, Raffai Éva, Csuvik Oszkár, Lakatos Adrián, Koós Dezsõ, Vén Leontina és Dobrotka Katinka. Mmoldvai dallamokat játszottunk furulya, dob és hegedû segítségével. Török Ádám készített fel bennünket. Ezen a gálamûsoron fellépet még az adai Árgyélus is. 20 órától indult a néptáncos mûsor a nagyszínpadon. Itt 7 tánccsoport és 2 duó kápráztatta el a közönséget. A csodás fellépés után minden táncolni vágyónak indult a hajnalig tartó táncház, melyben mindenki kedvére mulathatott. A rendezvény mottója: Tágasságot nekünk is!
Dobrotka Katinka
Ada, Cseh Károly Ált.Isk.
8.c. osztály
Kiss István 6.c rajza
Ovde sam zbog druga
Nisam ovde da se igram stvarima.
Poslata da se igram drugarima.
Mogla sam da budem žaba ili ovac,
Ali nisam poslata da zaraðujem novac.
Meni nisu važne pare
Ja bih da imam drugare!
Odrasli mi kažu:
"Zašto si ðak, zar ne vidiš koliko si jak?"
Meni nije važno da budem jak,
I da imam mašine, struga.
Meni je važno da imamo druga!
Volim svoga druga, njemu kažem muku,
Zajedno se izgramo i pravimo luku.
Kada sam lišena slobode,
Drug nešto kaže i pola bola ode.
Igraèke volim, vrtim se u krug,
Ali najbolja igraèka je dobar drug.
Sara Todoroviæ 6.a.
A kutya és a Nap
(Hazudós mese)
Van nekünk egy kutyánk, aki egy nap bûvész-mutatványokat mutatott be. Felállt két lábra és felugrott a tetõre. A tetõn végigment fejen állva, és mikor leugrott, egy macska pottyant valahonnan a szájába. A macska próbált menekülni, de nem tudott. Jött a megmentõ egér. Megharapta a kutyát, a macska pedig elfutott. A kutya ekkor dühében akkorát ugrott, hogy a tengerig repült. A tengeren pedig nyaralt. Úszógumival úszni ment, ekkor találkozott egy víz alatti majommal, és a víz tetején egykerekû biciklivel bohócmutatványt mutattak be a parton álló halaknak. A Nap lejött az égrõl, és elvette tõlük a biciklit. Ekkor egy levélre ugrottak, és felvitették magukat a Naphoz. Ott a Nap fekete virágokat dobált rájuk, hogy ne kerüljenek a bicikli közelébe. A víz alatti majom és a kutya megsértõdtek, visszarepültek a Földre, és azóta sem néznek a Napra.
Vastag Nikolett II. b,
Cseh Károly Általános Iskola
Az esõs napok
beköszöntése elõtt Ada központjában igencsak serénykedtek a Cseh Károly Általános Iskola segédtagozatos diákjai.
Számukra ez a munka évrõl-évre nagy örömet szerez, a járókelõk pedig egy-egy mosolyt küldenek feléjük.
Knjiga u svetu današnjice
Razmišljanja jedne srednjoškolke
"Jer, pripovedaè i njegovo delo ne služe nièemu ako na jedan ili drugi naèin ne služe èoveku i èoveènosti". (Ivo Andriæ)
Od 22. do 28. oktobra tekuæe godine, trajao je 52. meðunarodni beogradski sajam knjiga. Ove godine, beogradski sajam knjiga imao je èast da ugosti jednog od najznaèajnijih pisaca Amerike, Vilijama Tenera Volmana, kanadski pisci Norman Ravin, Mari-Luiz Te, David Homel, David Albaxari..., kao i poznati italijanski pisac, pesnik i esejista, Dante Mafija su takoðe bili prisutni 52. sajmu knjiga. Zatim, prikazane su i neke nove knjige: roman Ljiljane Habjanoviæ-Ðuroviæ "Zapis duše", zatim "Izabrana dela" Vilijama Blejka, u prevodu Dragana Purešiæa, "Moralistièki fragmenti" Mila Lompara i Hebrejsko-srpski reènik, Ane Šomlo.
Verujem, da za mnoge ovo ništa ne znaèi. Iskreno, do nedavno nije znaèilo ništa ni za mene... "Knjige?", "Èitanje?" - "Èemu to?!" "Književnost?" "Šta je to?!" - Èesto sam se pitala, i redovno ostajala bez odgovora, misleæi: "Ah, to je za odrasle!" Da, to je išlo tako iz dana u dan, sve dok nisam sa svojom školom posetila sajam knjiga i videvši masu ljudi koja zainteresovano šeæka od štanda do štanda, od hale do hale, tražeæi nešto... nešto šta bi mogli da proèitaju! Tada sam zastala, i postavila sebi pitanje: "Šta ja tražim ovde?" Dugo sam razmišljala o tome, i na kraju zakljuèila: "Budalo! Nije ni èudo da ne znaš šta æeš ovde, kada jednostavno ne znaš ni šta oznaèava glagol "èitati"! Tada sam odluèila da se malo više posvetim traženju pravih znaèenja tih, do tada nepoznatih reèi, kao "knjiga", "književnost", "èitanje"...
Pod pojmom književnost jednog naroda ne podrazumeva se samo zbir dela objavljenih na jeziku toga naroda, nego i odreðeni skup književnih vrednosti, vezanih uz probrana, najbolja dela koja je taj narod dao; taj skup vrednosti je svojevrsni "odraz" toga naroda, ali i kreativni element njegove društvene svesti. Umetnièka ostvarenja iz prošlosti, kažemo obièno, èine svetle putokaze ka buduænosti.
Naši narodi su dugo bili pod tuðinskom vlašæu, podreðeni tuðim državnim i kulturnim institucijama, a zbog siromaštva, škola je predstavljala luksuz... Tako je, do skora, njihova književnost imala i jednu funkciju koja ne proizilazi iz prirode umetnosti koja joj je naknadno pridodata i koja je rezultat odreðenih istorijski prilika – funkciju prosveæivanja i osvešæivanja.
Književnost – kao umetnost – jeste duhovni fenomen, a duh ne zna za granice.
Pored osnovnog znaèenja, ogranièenog na polje umetnosti koja se reèima služi, termin književnost danas èuva u sebi i tragove potisnutih shvatanja... Iako se ovaj pojam više ne ogranièava na knjigu i pisanje, predstava o knjizi zatitra negde u svesti kada se književnost pomene. O književnosti se više ne govori kao o obrazovanju koje èovek stièe i u sebi nosi, ali duh èitatelja ostaje od nje nedvojiv.
Kada se govori o odnosu književnosti i morala, nezaobilazna tema ostaje delovanje književnosti na norme ponašanja ljudi.
Postoje mišljenja prema kojima je moralno dejstvo pesništva pozitivno, snažno i suštastveno, ali nisu retke ni zamerke pesništvu da ugrožava prave vrednosti.
Shvatajuæi podražavanje kao osnovni umetnièki postupak, Platon je tražio da se graðani, èuvari idealne države, klone podražavanja, pa i same umetnosti. Ako veæ nešto podražavaju, smatra Platon onda "još od malih nogu moraju da podražavaju ono što njima dolikuje: hrabrost, odvažnost, bogobojažljivost, èestitost, slobodoumlje i druge takve osobine" Sa tog gledišta, ne bi se smelo umetnièki obraðivati ništa od onoga što je u životu ružno, da ne bi izazivalo sablazan. Strah od sablažnjivog delovanja neèijeg ponašanja kad ga umetnici prikažu, naroèito prilepèivost primera sa pozorišne scene, navodi moraliste da ogranièe umetnike na obraðivanje idealnih likova, uzora na koje se valja ugledati.
Umesto èoveka kakav jeste, moralisti bi u umetnosti hteli da vide èoveka kakav treba da bude. Francuski enciklopedisti su na primer, podrazumevali da je umetnost u službi morala i da je za njeno pozvanje predstaviti vrline kao nešto lepo, a poroka kao nešto ružno. Cenjena je takozvana "pesnièka pravednost", koja bi iskazivala da svaki porok bude na vidan naèin kažnjen. "Teatar je lek za bolesti moralne" - izjavljuje u istom smislu Jovan Sterija Popoviæ u svom spisu. "O teatru i teatralnim delima" (1852). Moraliste uznemirava umetnièka slka poroka jer veruju da æe ovaj, stoga što je uoblièen umetnièki, postati u životu privlaèan.
Za umetnost je reèeno da je "najkraæi put od èoveka do èoveka. Ona ljudima omoguæuje da neposredno osete kako drugi ljudi žive i doživljavaju svet. Prenoseæi se u tuðu sudbinu doèaranu u književnom delu, bolje razumevamo svoje bližnje. Bez takvog razumevanja èovek bi teško mogao da bude zaista dobar. U tom smislu se kaže i da pesništvo ljude humanizuje, èini èoveka èoveènim.
Nauka i tehnika novog doba otvorile su etièke probleme o kojima strarija društva nisu ni slutila. U svetu modernog naoružanja, prometa organa za presaðivanje i eksperimentisanje genima - na pitanja gde poèine i gde prestaje èoveènost nema gotovih odgovora.
Književnost nastavlja da se nosi sa moralnim izazovima svake vrste.
Sada me mama pita: "Da li još uvek misliš da je knjiga samo za odrasle?" - a moj odgovor je: "Ne, sada znam da je knjiga za one koji žele da odrastu!
Jelena Šijaèki
II Karlovaèke gimnazije
