Molski dobošar
LOM – II

    I tako dok su se mladi na tavanu mazili, golubovi na kibli gazili, stari su se od šloga pazili. Tu su bile spremne tegle sa pijavicama radi regulisanja krvnog pritiska, a i igla za "puštanje" krvi, to je radio seoski brica.
    Molski sokaci bili su flasterisani uz kuće, onda par metara zatravljenje površine gde se kvočka šepurila sa svojim pilićima vezana podužom uzicom za jednu nogu da ne odvede piliće daleko.
    Obavezan red dudova starih, crnih i belih sa svim dudovcem i naravno dudovom rakijom uz divan na klupi. Bagrem beli i podikoja lipa oko i u porti pravoslavne crkve kesteni divljači.
    Na glavnom sokaku jablanova red sa obe strane «kamenog» puta. Dobošar stari u doboš lupa i glasno poruke čita.
    Buljuk dece već je oko njega da prvi čuju vesti i trčeći prate do sedećeg roglja da još jedared čuju istu vest ili obavest.
    Pošto su stariji bili na njivama po ceo dan, vesti su se prenosile od usta do usta od klupe do klupe pa do roglja i dalje po selu.
    A uvek bi neko nešto dodao pa možete zamisliti verodostojnost vesti dok stignu na kraj sela.
    U ono vreme, informacije dnevnih novosti nisu bile aktuelne, jer se toliko jednolično živelo da su se događaji izmišljali ili prepričavali pa su se tako stvarale šale i anegdote kao osnov Molskim mudrovanjima koje je napisao naš sugrađanin Novak Radonić.
    Počev od marta kada sneg okopni i počnu ratarski poslovi, čeljad sposobna za težačke poslove po ceo dan provodila je na njivama. Brigu o seoskoj stoci tada su preuzimali svinjari i kravari. Svinjari i kravari ranom zorom stoku po selu skupljali i do uveče u jarošu čuvali.
    U rogove duvali i velikim kamdžijama pucali.
    U to vreme i stoka se znala dovesti u red i držati pod kontrolom
    Danas je to teško postići i sa ljudima.
    Zato je Mol nekada bilo lepo selo, kuće okrečene u belo a danas je LOM.
    Uživajte u proleću  - Vaš Dobošar

Kuk