MOLSKI  DOBOŠAR

VAŠAR NA JAROŠU

Vezo deda kravu za šarage
pa ajd na vašar.
Unuk pored dede, sedi na pokrovcu,
u šarage vezali i ovcu.
Riđa lenjo vuče kola kratka
do vašara slatka.
Pola sela kreće se ka
jarošu i veselo mašu.
Jaroš je u velikom ritu,
"domaćinski" dočekuje svitu.
Na jarošu je vašar dugo bio,
a kasnije na "onču" premestio.
To je bio vašar pravi,
na osušenoj ritskoj travi.
Puno stoke i sarača,
licidera i kolača.
Krave muču a bikovi riču,
nadjačaše i dečju ciču.
Ringišpil se umori pa cvrči, 
oko njega buljuk dece trči.
Stara mečka umorno se vuče,
a mečkar je po leđima tuče.
Ajd zaigraj mečko stara,
pa zaradi malo para.
Pod šatorom muzika se čuje
i već neko od jutra lumpuje
prodo tele pa sad troši novce,
nema brige ostale mu ovce.
Stiglo podne, a krava još naša,
nije došo kupac sa salaša.
Deda grdi, pa i sočno psuje,
ćuti deda bog će da te čuje.
Ovcu kupi jedan kafedžija
ode deda da se narakija
obeća mi, kupiće sandale,
al su kanda, sada šanse male.
Baba nam je napravila spisak,
obevezno sito i malo korito
ja bih kretoš i orasnicu, ali džabe,
nemam ni paricu, s puno nade gledam
u kravicu.

Ide deda šešir nakrivio,
nešto mrmlja, ko da je skrivio,
prošla ovca, a nema ni novca,
ispruži se deda kraj stara pokrovca.
Krava muče, repom muve tera,
ajmo kući skoro će večera.
Riđa lenjo vuče kratka kola
sa vašara pa do kraja Mola.
Prođe vašar osta priča ova,
za sva naša pokoljenja nova.

KuK