РАЗМИШЉАЊА О ВЕЛИКОМ ХРИШЋАНСКОМ ПРАЗНИКУ БОЖИЋУ
Она прва Божићна ноћ пре више од две хиљаде година била је обасјана небеском светлошћу, а Рођење Богочовека објављеном анђелском песмом: „Слава Богу на висини, а на земљи мир, међу људима добра воља“ (Лк. 13,14). Овим радосним поздравом, дочекујемо и овај Божић. Тако црквене песме поздрављају православне хришћане – па и овог Божића, подсећајући све људе добре воље да је Богомладенац Христос дошао да унесе младост у остарели организам човечанства, снагу у онемоћалу људску душу, радост у људско срце; да отвори очи људима за небеске хоризонте и да нас увери да постоји бескрајни и невидљиви духовни свет, који је наша вечна отаџбина.
Син Божји дошао је у сумраку једног доба, на крају старог завета. То је било време крајњег пада свих људских вредности. И само помоћ са неба могла је да преокрене токове једног морално замрлог света. И данас, као и оног првог Божића, присутан је Он у историји света. Све што је добро и племенито урађено за добро човеково за ових две хиљаде година, свесно или несвесно узето је из Његовог Јеванђеља. Он је и са токовима нашег времена, увек присутан у судбама појединаца, народа и целог човечанства. Он увек надахњује за добро, опомиње знацима времена када се супростављамо Његовом моралном закону и пресуђује када се чаша зла прелије. Зато на данашњи велики празник, када нас рођење Сина Божјег, ма и за кратко време, враћа у ону исконску лепоту живота, приберимо снаге да у свом свакодневном животу, од Божића до Божића, спроводимо у живот поруку данашњег дана. На сваком месту показујмо добру вољу. Славимо Бога, уносимо мир, јер славећи Бога стварамо свето расположење у својој души. Миримо завађене, тешимо ожалошћене, враћајмо у живот несрећне и напуштене. Дајмо макар мало свога срца, своје душе и своје снаге оним који тога мање имају или им то нема ко да пружи. Увек показујмо добру вољу. Ње је некако све мање. Добротом срца утичимо да међуљудски односи буду што бољи, што сношљивији, растерећени од напетости из којих избијају сукоби и нетрпељивости. Мир се угрожава у читавом свету. Измолимо милост Божју да све нас и сву нашу браћу сачува од свих искушења овог неспокојног времена. Помолимо се, исто тако, и за све остале хрићшане широм Васељене, за јединство свих хришћана у свету. Богатимо своје срце љубављу и добротом, свој ум смирењем, своју веру добрим делима, а свој свакодневни живот добровољном жртвом на добро наших ближњих, па ће нам сваки дан помало личити на Божић. Имајући све ово у виду многи наши верници нас питају шта нам св. Црква може рећи на почетку новог миленијума? Црква може много да каже, јер има искуство од две хиљаде година и за све то време указивала је човечанству прави пут, тешила је и подизала клонуле и очајне и враћала наду у правду Божју онима, који су је били изгубили. На бојте се! Поручује вам данас св. Црква у двадесет и првом веку да „Бог походи и избави народ свој“ (Лк. 1,68). Нека вас никада не оставља нада да ће Он, Син Божји, према своме обећању, бити са нама и са Црквом својом до краја века. Црква наша вековима је учила прадедове и очеве наше свему што је најузвишеније и најдрагоценије овога и онога света. Учи нас да у животу разликујемо добро од зла, привремено од вечног, пролазно од трајног, украшавајући се хришћанским врлинама, јер Христос тражи веру, тражи савршеног човека. Учи нас да међу свим људима света, првенствено међу хришћанима, завлада дух поверења, дух љубави и добре воље. Будимо свесни да нисмо сами на овоме свету, да смо дужни да се према свакоме односимо као што желимо да се други односе према нама. Немир и неспокојство ушли су у човека. Уносимо свуда око себе добру вољу, трпељивост, поверење, разумевање за невољу других и радујмо се свуда где се људи добру радују. Живимо са свим људима, браћом својом и децом Божјом. Бити човек тежак је задатак. Бити човек који ће око себе да шири људску топлину још је тежи задатак, али који нам приличи и који нам је сам Господ поверио да будемо људи и у нељудским временима.
Ево нас заједно на данашњи Божић, да се помолимо нашем Спаситељу да излије свој благослов на сваки наш дом, на отаџбину нашу, да у њој сложна браћа, сви народи као један, под окриљем Божјим остварујемо своје жеље на славу Божју и на добро свих грађана. Сваке године стотине милиона хришћана прослављају празник Рођења Сина Божјег. Милиони деце Божје доживе овај велики празник као нешто свето, несвакидашње, необично, осете се у близини Божјој, у атмосфери Божје љубави и Божје милости. Али из људских душа врло брзо нестане тих дарова празника па многи поново настављају живот на свој уобичајени начин. Наши преци су били на нижем ступњу образовања, али су добро знали да читају књигу коју је написала десница Господња. Ту је био главни извор њихове снаге и њихових великих дела, којима се и ми данас поносимо. Само надахнути Христовим Јеванђељем ова наша генерација сачуваће велика остварења нашег доба.
Честитајући вам овај велики хришћански празник надамо се да ће хришћанска савест проговорити и хришћанска љубав победити овај свет огрезао у злу. На крају све вас поздрављамо нашим древним и радосним поздравом.
МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!
Протонамесник Данило Нинков
парох ађански