СПАСОВДАН

    Спасовдан, Дан Вазнесења Господњег, храмовна слава у Ади. Слави се четрдесетог дана по Васкрсу,  ове године прослављен је 9. јуна.
    Како је изабран баш овај дан за славу нашег храма?
    Прелиставајући записнике са седница Црквеног одбора из маја 1925. наишла сам и на тај податак под бројем 204. у Записнику са ванредне црквене скупштине одржане у Ади на Спасовдан, 15/28. V 1925. Овај записник је драгоцен јер се у њему спомиње и проналазак оловне плоче која је нађена у темељима старе Благовештењске цркве која је срушена да би се на њеном месту саградио садашњи наш храм.

Храм светог Благовештења

и Храм Вазнесења Господњег (из збирке Симе Вукова)

    Текст о оловној плочи објављен је у јануарском броју "Панораме", па не бих сад да понављам тамо наведено. На тој ванредној скупштини је, између осталог, требало одредити и патрона (заштитника) новог храма. Перовођа (записничар) и одборник Радивој Поповић позива се на текст оловне плоче на којој је записано да је стари храм основан марта 1759. на Дан светог Благовешетења, па је вероватно зато и изабран као патрон те старе цркве. Даље Радивој Поповић пише: "И сада стојимо пред истим чином, јер за који дан ће се полагати темељ новом храму, па треба да се одреди коме ће бити посвећен. "Грађанство је желело да се за славу новог храма изаберу  или Ђурђевдан или Спасовдан. Будући да је скупштина заседала баш на дан Вазнесења Господњег, на Спасовдан, Радивој Поповић предлаже да се нов храм посвети Вазнесењу Господњем. Парох ађански, господин протојереј Лазар Шевић био је мишљења да се слава старе цркве задржи, будући да ће нови храм нићи на месту старе цркве. Благовести падају у време ускршњег поста па весеља за славу раније није било. Интересантно је да наводи како је видео много манастирских и парохијских слава које су падале у мрсне дане и да није много тога лепог видео, нарочито у послеподневним часовима, али такође наводи да су Ађани познати као скромни и трезвени људи, па да тако не мора бити и у Ади. Ипак сматра да весеље мора бити даље од цркве. Господин Урош Драгин, потпредседник црквеног одбора  при-дружује се предлогу Радивоја Поповића с образложењем да ће "Ађани знати достојно прославити храмовну славу."
    После дуже дебате завршну реч добија г. Радивој Поповић и каже да се црквене славе могу одржати без икаквих свађа, пијанки, туча итд. и да се тако нешто у Ади не може ни замислити будући да су Ађани познати по целој околини као напредни и трезвени људи.
    По дужем саветовању скупштина једногласно одлучује да се нови храм посвети Вазнесе-њу Господњем. Храм је осветио епископ др Иринеј Ћирић 26. октобра 1926.
    У тексту некадашњег ађанског пароха проте Милана Делића прочитала сам податак да је на Спасовдан 1976. свечано прослављена педесетогодишњица храма. Свету архијерејску литургију служио је епископ бачки Никанор и преосвећени др Сава, епископ источноамерички и канадски, касније шума-дијски. Појао је хор Саборне цркве из Новог Сада. Било је много верника из Аде и околине.
    Окупљамо се и данас на Спасовдан, у много мањем броју додуше, али сваки пут осети се та веза са онима који су били пре нас, који су решили да саграде овај наш велелепни храм, који су га одржавали и у најтежим временима, и који су га сачували за нас.
    И наше је да га одржавамо, чувамо и предамо, јер као што рече Милош Црњански: "За нама ће доћи  боље столеће, оно увек долази."

Наталија Гаврић Угарак