AKTIVNOSTI SINDIKATA

Oko 20.000 muzičara mora da legalizuje posao

    Kafanski pevači i svirači, muzičari u bendovima, estradni umetnici od sada će pre svakog svog nastupa morati da potpišu ugovor o delu i tako legalizuju svoj rad. Ovaj novi način poslovanja odnosi se na najmanje 20.000 izvođača u zemlji, a propisan je kolektivnim ugovorom koji su krajem aprila potpisali estradni umetnici i Unija poslodavaca Srbije. “Kolektivni ugovor garantuje dve važne novine. Prva je obaveza potpisivanja ugovora o delu kojim će se ozakoniti svi nastupi, a drugi je zagarantovana najniža cena rada. Ona će ujedno biti i osnovica za obračun u plaćanju honorara”, objašnjava predsednik Samostalnog sindikata estradnih umetnika i izvođača Srbije, Dragiša Golubović. Za estradne umetnike, prvi put, propisana je i cena rada koja će biti ista kao i za sve ostale radnike, a iznosiće 115 dinara po satu, dodao je Golubović. “Izuzev poznatih zvezda, većina muzičara u Srbiji živi na ivici bede. Mnogi rade samo za bakšiš, pa je minimalna cena rada, iako sasvim skromna, ipak označila pomak. Uz to, kada estradani umetnici na kraju svoje karijere požele da odu u penziju, ispostavi se da nemaju dovoljno staža, pa moraju da ga otkupljuju iz svog džepa. Zahvaljujući ovom kolektivnom ugovoru oni će, ipak, imati kakvu-takvu zaštitu”, navodi Golubović i dodaje da će se nova pravila odnositi kako na narodne, tako i zabavne pevače, džez muzičare, tamubraše, trubače, recitatore...

MOR upozorio na porast nezaposlenosti u svetu

    Međunarodna organizacija rada upozorila je da mere stroge štednje koje sprovodi niz zemalja pogađaju tržišta rada širom sveta i prognozira porast nezaposlenih u 2012. za šest miliona u odnosu na prošlu godinu, na 202 miliona. U izveštaju MOR o svetskom tržištu rada u 2012. ukazano je da su stroge fiskalne mere štednje i reforme tržišta rada imale "katastrofalne posledice" po zapošljavanje, dok istovremeno uglavnom nisu skresani deficiti.Upozoreno je da vlade rizikuju da podstaknu nemire, sem ukoliko ne budu kombinovale smanjenje izdataka sa otvaranjem novih radnih mesta, prenela je agencija AFP. "Očekivalo se da strategija štednje i regulisanja dovedu do povećanja ekonomskog rasta, do čega, međutim, ne dolazi", izjavio je direktor Instituta za međunarodne studije o tržištu rada u okviru MOR Rejmond Tores. "Strategija stroge štednje je, u stvari, bila kontraproduktivna s tačke gledišta njenog cilja podsticanja poverenja i smanjenja budžetskih deficita", ukazao je Tores. U izveštaju, objavljenom uoči međunarodnog Dana rada, navedno je da je od finansijske krize 2008. u svetu izgubljeno 50 miliona radnih mesta i prognozirano da će stopa nezaposlenosti u 2012. iznositi 6,1 odsto, što znači da će bez posla biti 202 miliona ljudi, tri odsto više od preliminarno procenjenih 196 miliona u 2011. U 2013. se očekuje dalji rast stope na 6,2 odsto i gubitak posla za daljih pet miliona ljudi. "Malo je verovatno da će svetska ekonomija u sledećih nekoliko godina rasti dovoljno brzo, da popuni postojeći manjak radnih mesta i obezbedi zapošljavanje za više od 80 miliona ljudi koji će se, kako se očekuje, pojaviti na tržištu rada", ukazano je u izveštaju. Situacija je posebno zabrinjavajuća u Evropi gde je u dve trećine zemalja nezaposlenost povećana od 2010. Oporavak tržišta rada je takođe posustao u velikim ekonomijama, kao što su Japan i SAD. Rastući broj bolje obrazovane radne snage u međuvremenu teško nalazi dovoljno dobrih radnih mesta u zemljama, poput Kine, dok se radnici suočavaju s akutnim pomanjkanjem radnih mesta u arapskom svetu i Africi, dodato je u izveštaju. Tores, glavni autor izveštaja, za teškoće u Evropi je okrivio strog kurs fiskalne štednje. "U Španiji je, na primer, deficit smanjen sa nešto više od devet odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2010, na 8,5 odsto BDP u 2011, što je veoma malo smanjenje posle drastičnog programa štednje", ukazao je Tores. Nezaposlenost u Španiji je dostigla rekord od 24,4 odsto, bez posla je skoro svaki četvrti radno sposobni građanin te zemlje, a nezaposlenost među mladima je veća od 50 odsto. „Strogo ostajanje mnogih zemalja evrozone na kursu fiskalne štednje produbljuje krizu radnih mesta i moglo bi da dovede do nove recesije u Evropi“, rekao je Tores, dodavši da se negativni efekti mogu preliti u zemlje u razvoju. On je posebno pohvalio Latinsku Ameriku gde je došlo do oporavka zapošljavanja i u nekim slučajevima, do povećanja kvaliteta radnih mesta. U izveštaju je ukazano da je pretnja pojave socijalnih nemira u Latinskoj Americi smanjena zahvaljujući poboljšanju izgleda za zaposljavaje, ali je istovremeno taj rizik povećan u većini zemalja širom sveta. "To nije iznenađujuće, s obzirom na i dalje oskudan broj dobrih radnih mesta i porast nejednakosti u zaradama", rekao je Tores. On je naglasio da je više od 40 odsto nezaposlenih bez posla više od godinu dana. Samo šest razvijenih ekonomija je poboljšalo svoje brojke u odnosu na 2007, godinu pre izbijanja ekonomske krize - Austrija, Nemačka, Izrael, Luksemburg, Malta i Poljska, s tim što je Nemačka smanjila i takozvano „nekvalitetno“ zapošljavanje koje podrazumeva sezonska ili privremena radna mesta. MOR je okrivio mere stroge štednje za smanjenje pristupa takozvanog malog biznisa kreditima i pozvao vlade da ponovo uspostave kreditiranje malih preduzeća i usvoje mere za pomoć mladim radnicima i drugim ranjivim grupama.

Stariji ne daju radno mesto

    O podmlađivanju radne snage u Srbiji teško da se može govoriti, jer je broj novozaposlenih čak pet puta manji od onih koji su na korak od penzije. Prema poslednjim podacima iz Ankete o radnoj snazi u našoj zemlji, samo 49.570 građana radi nepunih godinu dana, dok je čak 252.358 onih koji platu primaju duže od 36 godina. Prema poslednjem istraživanju Republičkog zavoda za statistiku, 123.926 zaposlenih ima staž između 36 i 40 godina, a još 128.432 radi duže od 40 godina. Nesrazmera između starih i novih radnika primetna je u svim delovima zemlje, ali je najmanje izražena u Vojvodini i Beogradu. U Šumadiji je, međutim, čak osam puta više starijih radnika u odnosu na mlađe, a na jugu na svakih sedam vremešnih dolazi jedan novozaposleni. Izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju, usvojenim u maju prošle godine, poslodavcima su omogućene olakšice pri zapošljavanju novog kadra. Ukoliko angažuju radnike mlađe od 30 ili starije od 45 godina, oslobođeni su plaćanja poreza i doprinosa. Iako je planirano da se za godinu dana uposli i do 20.000 radnika, ovaj je plan tek delimično ostvaren, jer do novog radnog mesta nije došlo ni 50 odsto planiranog broja. U sindikatima, pak, kažu da uprkos tome što na domaćem tržištu rada vlada nezavidan odnos između starih i mladih, ne znači da bi vremešnije radnike trebalo diskriminisati i terati u penziju. “Onemogućavanje rada po bilo kom osnovu je diskriminacija i toga se moramo kloniti. Potpuno je nezakonito da se radnik tera u penziju po samo jednom osnovu”, smatra potpredsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije Milorad Mijatović.Ipak, i on zapaža da imamo premalo mladih radnika, ali za to krivi lošu privrednu politiku i obrazovni sistem. A kako primećuje Mijatović, najviše mladosti nedostaje u proizvodnom sektoru. “Nama je očigledno važnije da obrazujemo što više menadžera, kao da smo razvijena zemlja kojoj je potreban upravljački kadar, umesto da pravimo proizvodna zanimanja i tako konačno stanemo na svoje noge”. To je, možda, i jedan od razloga što, u ovom trenutku, posao na birou čeka čak 213.639 mlađih od 29 godina. Prema prognozama iz Nacionalne službe zapošljavanja, do radnog mesta bi mogli doći za godinu i osam meseci. S druge strane, tranzicija je kaznila i starije radnike, pa je na biro oterala i 280.421 starijih od 45 godina. Oni se, po svemu sudeći, poslu mogu nadati tek za 52 meseca.

Miroslav Belančić