POZDRAV MOJIM BIVŠIM PACIJENTIMA

    Posle skoro 32 godine radnog veka stiglo je vreme za penziju, što je zbog zdravstvenih razloga došlo ranije nego što sam očekivala. Dosta je teško ovo prihvatiti pošto sam jako volela svoju profesiju, u kojoj je bilo najčarobnije onih 18 godina koje sam provela u ginekologiji-akušerstvu, sa svim lepotama preventivnih i kurativnih poslova u ginekologiji a u akušerstvu praćenjem čarobnog razvoja novog života do trenutka porođaja, i u međuvremenu videti kako devojke postaju majke posle trudnoće, a kasnije ih sretati na ulici kako šetaju sa sretnom porodicom. Verujte mi dragi čitaoci da je to najveća radost. Sličan je osećaj kao kad lekar vidi ženu kod koje je dijagnosticirana rano zloćudna bolest i tako pacijentkinja može živeti još dugi niz godina sa svojom porodicom. Ovi osećaji se ne mogu iskazati u materijlnim stvarima.
    I sada sam stigla do toga, zašto je ovo izvanredan pozdrav mojim pacijentima, takoreći neobičan. Nažalost u današnjem svetu sve više i učestalije su kritike ili nestručni napadi od strane laika na rad zdravstvenih radnika. Međutim ja kao lekar koja je radila u raznim oblastima medicine (lekar na selu, na dežurstvu, lekar opšte prakse i lekar specijalista) nakon toliko godina lekarskog poziva imam pravo da zamolim sadašnje i buduće pacijente za više poštovanja prema zdravstvenim radnicima. Vi ne možete ni da naslutite šta se dašava u duši lekara, sestre ili šofera hitne pomoći kada se bore za život pacijenta, pa su zbog toga i sami često izloženi opasnostima po sopstveni život.
    Danas se i po medijima – nažalost – može videti da pacijent ima pravo na sve, što je delimično i u redu, jer zdravstvo postoji prvenstveno zbog pacijenata, ali o tome niko ne govori koja su prava zdravstvenih radnika, recimo kada se ne pridržava upustva lekara. Kao i u svim drugim oblastima u životu tako i u zdravstvu ima buket prava ali takođe i dužnosti i to treba da bude obostrana od strane pacijenata i zdravstvenog osoblja i sve ovo ne zavisi samo od finansija (materijalnih mogućnosti). Samo bi se sa malo pažnje moglo mnogo-mnogo toga popraviti na relaciji zdravstvenog osoblja i pacijenata.
    Nije slučajno da prema statistici životni vek lekara je među najkraćima, ne samo u našoj zemlji nego i u Evropi. Samo razmislite o tome koliko penzionisanih lekara živi u Adi, nećete ih naći mnogo. Zato ovi ljud zaslužuju Vaše poštovanje i treba ih zaštititi jer ne zaboravimo, oni su pomogli ljudima i onda kada njihova plata nije vredela skoro ništa, ili nisu imali uslova za dijagnostiku ili lečenje pacijenata. Oni su lečili i u najtežim uslovima, često kradeći vreme od svojih porodica ili od svog slobodnog vremena.
    Sa ovim mislima bih se oprostila od svojih bivših pacijenata i aktivnog rada u zdravstvu i želim svima Vama dobro zdravlje i puno strpljenja u ovim teškim vremenima.