Светосавски дом у Молу
Некадашње срце културног живота молских Срба

    На списку суботичког Завода за заштиту споменика културе у оквиру Просторно културно историјске целине "стари центар Мола" налази се и зграда Светосавског дома  у улици Новака Радонића под бројем 13. Ово здање је у власништву молске Српске православне општине, изграђено је 1904. године. Некада је ова зграда била центар културних дешавања а данас стоји напуштена, заборављена. Господин Сима Сремчев је покренуо иницијативу да се овај објекат реновира и стави у функцију. Подстакнута његовим залагањем и мноштвом информација које ми је пружио, пишем овај текст.

    Према причама које се преносе са генерације на генерацију Светосавски дом је имао велику улогу у културном животу Срба у Молу. Прича се да се његова изградња везује за једног имућног Молца из породице Лолин. Наиме, када је велепоседник Лазар Дунђерски одлучио да подигне нову зграду Српског народног позоришта, која је завршена 1895, позвао је и многе имућне бачке Србе да дају свој допринос. Позиву се, по предању, одазвао и поменути Лолин, дао је прилог уз услов да се направи пројекат за изградњу  Српске православне црквене општине  тзв. Светосавског дома. Глумци Српског народног позоришта били су у обавези да четири пута годишње играју представе у Молу. У књизи Ивана Телечког "Мол на Тиси" наводи се да су та гостовања дала снажан импулс молској омладини за оснивање  музичке и позоришне секције. За Лолина се везује и прича да је организовао сакупљање прилога за реновирање зграде Матице српске уз склопљен уговор који је Матицу обавезао да један примерак сваког свог издања поклони библиотеци Светосавског дома.  Договор је био испоштован, тако да је библиотечки фонд Српске читаонице у оквиру Дома био заиста богат. Слање књига из Матице српске може бити везано за чињеницу да је Новак Радонић дуги низ година био њен секретар.
    Године 1919. основано је Соколско гимнастичко друштво у Светосавском дому-Читаоници. У поменутој књизи Ивана Телечког наводи се: "У то време су се активности групе Срба, заљубљеника у позоришну уметност одвијале у оквиру Соколског друштва. Носилац позоришне активности и рада секције био је њен редитељ Душан Пескировић, иначе кројач  по занимању." Телечки наводи да је тридесетих и четрдесетих година двадесетог века нова генерација младих школованих људи даље развијала позоришну уметност, да је молска публика увек радо гледала позоришне представе, које су се давале у сали Светосавског дома најчешће у зимском периоду.
    У периоду после Другог светског рата  у дому се и даље одвија културни живот молских Срба.У сали је постојала позорница са кулисама, оснива се драмска секција која је изводила успешне представе, комаде са глумом, играњем и певањем. Постојала су ту и спорстка и културна друштва, одржавали су се балови, игранке и разне приреде.
    Зграда се касније одузима црквеној општини те 1951. добија назив Гимнастичко друштво  "Партизан" . Поред гимнастике, била је заступљена и атлетика, као и секције стоног тениса, рукомета, кошарке, одбојке.
    По речима Симе Сремчева, златни период молског "Партизана" трајао је од средине педесетих до почетка шездесетих година 20. века. Он је упутио надлежнима предлог да се овај објекат уреди и стави на располагање КУД-у "Новак Радонић" и хору "Свети Сава Трлајић Горњокарловачки". Нека од просторија би могла да се претвори и у завичајну поставку посвећену  познатим историјским личностима које су рођене у Молу.
    Тако би се ово велелепној грађевини удахнуо нов живот и вратио стари сјај који она заслужује.

Наталија Гаврић Угарак