Nesporna je činjenica da je krajem 2003. i tokom 2004. godine usporen tempo privatizacije. Od ponuđenih preduzeća na javnim aukcijama, samo manji broj preduzeća dobija kupca, a vrlo je redak slučaj nadmetanja više kupaca i povećanja cene od početne cene. Postupak privatizacije treba da se sprovede na preostalim, uglavnom manje »atraktivnim« preduzećima. Za ova preduzeća često ne postoje kupci, pre svega zbog njihove prezaduženosti i izgubljenih tržišnih pozicija i ona često propadaju čime gube i država i zaposleni (u pitanju je oko 1076 preduzeća u kojima radi oko 350 000 zaposlenih).
    Prema podacima Stručne službe Saveza samostalnih sindikata Vojvodine zaključno sa mesecom julom 2005. godine, u protekle četiri godine primene Zakona o privatizaciji procena je izvršena u oko 6500 društvenih preduzeća u Republici Srbiji, od toga je inicijativa za postupak privatizacije pokrenuta u 2424 preduzeća (od toga u AP Vojvodini 767) od čega je ukupno privatizovano 1216 preduzeća (od toga u AP Vojvodini 430). Broj privatizovanih preduzeća metodom javne aukcije u Republici Srbiji iznosi 1176 (od toga u AP Vojvodini 416), a metodom javnog tendera 40 preduzeća (od toga u AP Vojvodini 14). U 56 slučajeva kod privatizovanih preduzeća od strane Agencije za privatizaciju podneta tužba za raskid kupoprodajnog ugovora sa većinskim vlasnicima zbog nepoštovanja odredbi kupoprodajnih ugovora ili zbog kašnjenja u plaćanju. Prema navodima nadležnog ministarstva u narednom periodu 71 veliki privredni sistem sa oko 150 000 zaposlenih biće prioritetan za privatizaciju, koji zbog svoje kompleksnosti zahtevaju posebnu pažnju u planiranju, organizovanju i sprovođenju privatizacije. Trenutno u 96 preduzeća u Republici Srbiji (od toga u AP Vojvodini 9) je u toku postupak restruktuiranja, a u oko 1500 preduzeća je nažalčost u toku stečajni postupak, od kojih polovina traje već duže od dve godine.
    Neki od problema u privatizovanim preduzećima i samoj privatizaciji:

1. ne postoje pravi strateški partneri u privatizaciji preduzeća, izuzev manjeg broja stranih investitora koji su visoko profitablini (ne postoji politička i pravna sigurnost, rizik ulaganja je visok, postoji korupcija i kriminal, poreska opterećenja su velika i često podložna promenama, a sudska zaštita neefikasna i nedostižna).
2. česti zahtevi za reviziju privatizacije zbog davanja špekulativnih uinformacija i lažnih podataka u predprivatizacionom postupku.
3. spori, skupi i neefikasni dosadašnji postupci restruktuiranja.
4. nema pozitivnih efekata na polju povećanja proizvodnje, investicija i poštovanja kolektivnih ugovora.
5. drastično kršenje prava zaposlenih i diskriminacija sindikalnog organizovanja iz pozitivnih zakonskih propisa i kolektivnih ugovora.
6. nepostojanja adekvatne kaznene odredbe u kupoprodajnim ugovorima u slučaju kršenja prava zaposlenih.
7. pravne manjkavosti u zaključenim kupoprodajnim ugovorima koji često izazivaju žestok konflikt zaposlenih sa novim vlasnikom uz dugotrajne štrajkove.
8. nije regulisana pravna situacija nakon raskida kupoprodajnog ugovora (koja prava gubi kupac, u kom stanju kupac treba da vrati preduzeće, šta je sa eventualnom štetom i sl.)
9. nedovoljna informisanost i neupućenost manjinskih akcionara u svoja prava i njihova diskriminacija od strane menandžmenta preduzeća.

    U cilju prevazileženja uočenih problema i ubrzanja procesa privatizacije usvojen je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji koji je objavljen u Službenom glasniku RS broj 45/2005 a stupio je na snagu 07. juna 2005. godine. Pored toga usvojene su i izmene Zakona o Akcijskom fondu i Zakona o tržištu hartijama od vrednosti, a Vlada Srbije usvojila je tri uredbe kojima se stvaraju uslovi za primenu usvojenih izmena i dopuna.
    Neka od najznačajnijih novina – izmena navedenih zakona:

1. obavezni otpust 100% iznosa duga preduzeća u restruktuiranju kod javnih poverilaca uz naknadnu naplatu iz privatizacionog prihoda.
2. automatski raskid kupoprodajnog ugovora sa kupcem koji ne ispunjava jasno precizirane uslove, uz prenos ukupnog prethodno prodatog kapitala u nadležnost Akcijskog fonda.
3. mogućnost ustupanja kupoprodajnog ugovora (uz saglasnost Agencije) trećem licu u slučaju kada kupac nije u stanju da ispuni obaveze preuzete ugovorom.
4. uvođenje instituta privremenog zastupnika društvenog kapitala, kojeg odmeh nakon raskida ugovora imenuje Akcijski fond i koji se brine za očuvanje imovine firme, odnosno, omogućava njeno funkcionisanje do konačne prodaje.
5. pooštrena je i odgovornost direktora preduzeća, za koje je, u slučaju davanja nepotpunih ili netačnih podataka o preduzeću predviđena kazna i do 5 godina zatvora.
6. pooštrena je odgovornost kupaca, odnosno novih vlasnika preduzeća,.
7. malim akcionarima, vlasnicima najmanje 10% kapitala preduzeća, kao i Akcijskom fondu omogućeno je da akcije iznesu na finansijsko tržište bez prospekta.
8. akcije prenete Akcijskom fondu dobijaju upravljačka prava, odnosno državna preduzeća neće moći da donesu ni jednu odluku koja se tiče strukture i vrednosti kapitala bez saglasnosti Akcijskog fonda.
9. ključna izmena Zakona o hartijama od vrednosti sastoji se u tome što je omogućeno da se akcije iz portfelja Akcijskog fonda, mogu prodavati i putem tendera, a ne samo na berzi ili putem preuzimanja kao što je do sada bio slučaj.

    U našoj opštini od dana stupanja na snagu Zakona o privatizaciji je privatizovano 10 društvenih preduzeća, a trenutno je najaktuelnija tema privatizacija DP "Potisje" Ada. Prva aukcija je održana dana 25. jula 2005. godine u Novom Sadu i ona je bila neuspešna. Druga aukcija se očekuje krajem avgusta ili tokom septembra i svi se nadamo da će se ona uspešno okončati što je u interesu ne samo samih zaposlenih, nego i bivših zaposlenih i penzionera kao budućih manjinskih akcionara, a i same naše opštine u celini.