Aktivnosti sindikata
ZA PRVI MAJ VELIKI SKUP U BEOGRADU
Savez samostalnih sindikata Srbije obeležio je danas Prvi maj - Međunarodni praznik rada simboličnim okupljanjem svojih članova u Beogradu. Na skupu na Trgu Nikole Pašića, gde se okupilo više hiljada sindikalnih aktivista iz Srbije, kao i građana Beograda, ukazano je na siromaštvo, socijalnu nepravdu, ugrožena prava radnika, nezaposlenost…Sindikat je podsetio na opustošene novčanike, otkaze, male plate i veće rate. Ukazano je na mobinge, otpuštanja i situaciju u kojoj je samo u januaru i februaru ove godine bez posla ostalo 30.000 ljudi, dok je zvanično nezaposlenih gotovo 800.000. “Prvi maj je naš praznik – praznik radnika, i ovim simboličnim okupljanjem smo hteli da se čuje naš glas, a sledeći put, kada budemo zakazali mnogo veći skup, to će biti nešto sasvim drugo”, poručio je predsednik Samostalnog sindikata hemije i nemetala Srbije, Ljubiša Nestorović. Predsednik Sindikata uprave Srbije Njegoš Potežica rekao je da mi danas pokazujemo jedinstvo i obeležavamo praznik rada na način kako se to obeležava u celoj Evropi. “Hoćemo plate od kojih se može živeti i posao za sve radnike, bez obzira u kojoj delatnosti rade”, naglasio je on. Predsednik Sindikata zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti Srbije, Milan Grujić poručio je okupljenima, ali i vlastima da za Srbiju ima nade, a za našu decu - budućnost. “Hoćemo da skrenemo pažnju na običnog, ugnjetenog čoveka. Dižemo glas za spas Srbije i svih nas”, istakao je Grujić. Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović kazao je da 800.000 ljudi ne radi, da su nam otete fabrike, radna mesta, a obećana nova zapošljavanja… “Danas oni koji dolaze u Srbiju i otvaraju radna mesta dobijaju pare za to, a nama daju minimalnu zaradu. To je sramota koja ne sme više da se dozvoli. Moramo ustati, a svaki član sindikata dužan je da se sprema za borbu, da pokažemo svoje nezadovoljstvo na ulicama Beograda i širom Srbije, kako bi radnici dobili svoja prava”, ukazao je Orbović. Potpredsednik Sindikata radnika građevinarstva i IGM Srbije, Saša Torlaković podsetio je da je Prvi maj više od jednog veka simbol borbe radnih ljudi za radnička prava, za slobodu i mir, za rad i život dostojan čoveka.
„Dok radnici Evrope i celog sveta i ove godine proslavljaju Prvi maj pod tim znamenjem – boreći se za viši standard i blagostanje, radnici i građani Srbije bore se još uvek za golo preživljavanje“. „Sa ovog mesta hoćemo da se čuje naš glas za bolji i pravičniji svet, za odbranu prava radnika. Prvog maja mi poručujemo – postojimo, spremni da se borimo za prava radnika, jer nam ih niko nije poklonio, jer smo se mi za njih izborili“, zaključio je Torlaković. Skup je završen čitanjem Prvomajskog proglasa i šetnjom ulicama u centru Beograda.
SOCIJALNI DIJALOG ISKUSTVA SINDIKATA EUROREGIJE DKMT
Miroslav Belančić, član delegacije SSSV na konferenciji Euroregije DKTM u Devi, Rumunija
U organizaciji Fondacije Friedrich Ebert, od 15. do 17. aprila 2013. godine, u mestu Geoagiu Bai, u Rumuniji održan je međunarodni seminar sindikata Euroregije Dunav-Kriš-Moriš-Tisa na temu socijalnog dijaloga, zakonske regulative i primeri iz prakse. Na seminaru su učestvovali predstavnici sindikata MSZOSZ i ESZT iz Mađarske, predstavnici CNSLR – FRATIA iz Rumunije i osam predstavnika Saveza samostalnih sindikata Vojvodine. Delegaciju SSSV činili su: Goran Milić predsednik SSSV, Tomislav Stajić, sekretar Veća SSSV, Miodrag Bradonjić, Milena Čipak, Drago Tešić, Uroš Klačar, Miroslav Belančić i Simona Kokotović u funkciji prevodioca. Na seminaru su učestvovali i predsednik Sindikata CNSLR – FRATIA, gospodin Leonard Barascu kao i bivši državni sekretar Valentin Mocanu, ekspert iz oblasti socijalnog dijaloga. Opšta ocena učesnika seminara je da socijalni dijalog, u sve tri zemlje, nije na zadovoljavajućem nivou, da on formalno postoji, da nije efikasan i da ne daje suštinske rezultate. Konstatovano je da su problemi slični u sve tri zemlje, da je pristup socijalnom dijalogu formalan, da postoji težnja ka neinstitucionalizaciji i političkoj instrumentalizaciji socijalnog dijaloga kako bi se postigao tzv. „socijalni mir“, nesloga sindikata i „cepkanje“ na male sindikate koji nemaju dovoljno snage i moći da se suprotstave volji poslodavaca i vladajuće političke strukture, nereprezentativnost partnera – najčešće Unije poslodavaca, a neretko i pojedinih sindikata, mnoga pitanja od značaja za ekonomski i socijalni položaj zaposlenih, socijalnu i zdravstvenu zaštitu i sigurnost, obrazovanje i dr. ne razmatraju se na sednicama Socijalno ekonomskog saveta i dr. Kao osnovni problem u praktičnoj primeni nameće se pitanje, kako motivisati poslodavca da se istinski vode socijalni dijalog sa sindikatima, da zaključuju kolektivne ugovore i poštuju slobodu sindikalnog organizovanja i delovanja. Evidentna je, štaviše, i odsutnost političke volje za socijalnim dijalogom. Na kraju dvodnevnog rada, učesnici seminara su zaključili da je za sazrevanje svesti o značaju socijalnog dijaloga neophodna edukacija socijalnih partnera o značaju i prednostima socijalnog dijaloga kao mirne metode rešavanja spornih pitanja u odnosu na druga sredstva sindikalne borbe. To se posebno odnosi na promociju i unapređenje kulture pregovaranja i građenje partnerskih odnosa kako bi se socijalni partneri uzajamno poštovali, kako bi imali poverenje jedni u druge i pokazali spremnost ka postizanju obostrano prihvatljivog kompromisa.
Miroslav Belančić
