AKTIVNOSTI SINDIKATA
Sindikat statistici ne veruje
Kada investitori razmišljaju o dolasku u neku zemlju, jedno od prvih pitanja na njihovoj listi je kakva je radna snaga, a poželjan odgovor je "jeftina i kvalifikovana". Predstavnici vlade i sindikata reći će da taj odgovor važi i za Srbiju, a poslodavci su spremni da polemišu o tome. Ipak, jedan podatak zabrinjava - oko 400.000 ljudi koji legalno ili “na crno” rade u Srbiji, ima završenu samo osnovnu školu ili čak ni to. Kvalifikovana, a jeftina radna snaga, često se pominje kao jedna od prednosti Srbije, kada se govori o privlačenju stranih investicija. Međutim, podatak objavljen u Statističkom godišnjaku Srbije, da više od 15 odsto zaposlenih u Srbiji ima završenu samo osnovnu školu, kvari sliku. U takvu statistiku ne veruju sindikati, ocenjujući je kao pokušaj poslodavca da radnike prikažu kao nepismene i lenje. "Mi smatramo da to nije tačno, a da se radi o tome da poslodavci prijavljuju zaposlene koji imaju višu kvalifikaciju sa osnovnom kvalifikacijom", rekao je predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović. "Prijavljuju ih kao osnovne, i onda je koeficijent isplate plate koji se vrši na mnogo nižem nivou", objašnjava Orbović. Veselinka Škiljević iz Republičkog zavoda za statistiku ističe da podatak od 376.000 zaposlenih sa osnovnom školom podrazumeva zaposlene u formalnom i neformalnom sektoru. "Ako posmatramo i analiziramo podatke iz ankete o radnoj snazi, moramo napomenuti da on obuhvata i one zaposlene koji plaćaju poreze i doprinose na zarade, kao i zaposlene tzv. sivoj ekonomiji i zaposlene u poljoprivredi", rekla je Škiljević. Javna je tajna i da poslodavac često ne prijavi zaposlenog na stručnu spremu koju ima, jer mu to povećava doprinose koje plaća državi. Otuda vapaj stručnjaka da Srbija, kao zemlja sa velikom nezaposlenošću, mora da smanji opterećenje na zarade. "Treba promeniti zakon o radu. Da bi naša cena rada bila konkurentna i da bi oni ljudi koji rade puno i imaju realno veći učinak nego njihove kolege, bili realno plaćeni", istakao je Dragoljub Rajić iz Udruženja poslodavaca. U Ministarstvu ekonomije kažu da nam je radna snaga relativno jeftina, ali da se svakako ne može oceniti kao nedovoljno obrazovana. Ministar ekonomije Nebojša Ćirić kaže da većina investitora koji dolaze u Srbiju, kao veliki plus ističu činjenicu da 40 odsto populacije zna engleski jezik i da su radnici "produktivniji nego u Rumuniji, Bugarskoj, ili nekim drugim zemljama". Primera radi, u susednoj Hrvatskoj, među zaposlenima osnovnu školu ima oko 14 odsto, a približno toliko ih ima i među onima koji nemaju posao.
Štrajk upozorenja
Odlukom Pokrajinskog odbora Sindikata zaposlenih u komunalno – stambenoj delatnosti Vojvodine dana 07. decembra 2011. godine održan je jednočasovni štrajk upozorenja u svim javno-komunalnim i javnim preduzećima na teritoriji Vojvodine kao reakcija sindikata na donošenje Zakona o komunalnim delatnostima i Zakona o javno-privatnom partnerstvu. I to iz razloga što su ovi zakoni doneti bez rasprave na Socijalno-ekonomskom Savetu Srbije, ne uzimajući u obzir ishod javne rasprave o Strategiji restruktuiranja komunalnih preduzeća u Srbiji i ne uvažavajući zalaganja Sindikata, Privredne komore i strukovnih udruženja izražena tokom javne rasprave. Tom prilikom su osivačima i direktorima ispostavljeni sledeći zahtevi: - od svih opština i gradova i njihovih organa sindikat traži da obavljanje komunalnih delatnosti povere postojećim javnim i javno –komunalnim preduzećima na vremenski period od najmanje 5 godina i da u tom periodu ona ostanu 100% u javnoj svojini; - da se u navedenom roku izvrši restruktuiranje svih javnih komunalnih preduzeća u Vojvodini sa ciljem da se dovedu na nivo tržišnog samoodrživog poslovanja; - da se odmah otpočne sa procesom potpune depolitizacije upravljanja i rukovođenja preduzećima i da se u ove organe postave stručni i sposobni kadrovi na osnovu Programa poslovanja preduzeća; - da se članovi Upravnih odbora i direktori preduzeća obavežu ugovorima kojima će se definisati njihove obaveze i odgovornosti, uključujući i ličnu garanciju za ostvarivanje rezultata rada; - da se zaustavi neracionalno zapošljavanje po partijskoj pripadnosti i utvrde optimalni procesi rada sa tačnim brojem izvršilaca kao i da se smanjenje broja zaposlenih vrši kroz prirodni odliv putem ispunjenja uslova za penziju ili sporazumni prestanak radnog odnosa kroz isplatu otpremnine, tako da ni jedan radnik u ovom periodu ne ostane bez posla; - da se iz JKP eliminiše korupcija i svi oblici neracionalnog trošenja i ponašanja koji se realizuju kroz javne nabavke, koruptivno zapošljavanje, nepotrebna putovanja i slično; - da se u navedenom periodu javno-privatno partnerstvo sa ili bez elemenata koncesije primenjuje samo kod izgradnje novih kapitalnih objekata i eventualnog formiranja novih privrednih društava kojima se poverava obavljenje komunalnih delatnosti; - za svako odbijanje i nepoštovanje ovih zahteva i pokušaja davanja komunalne delatnosti u koncesiju i javno-privatno partnerstvo od strane lokalne vlasti sindikat zahteva raspisivanje lokalnog referenduma za izjašnjavanje građana. Ukoliko lokalne vlasti to budu odbile Sindikat će organizovati izjašnjavanje građana putem građanske inicijative za raspisivanje referenduma, štrajkove, proteste i sve druge oblike sindikalne borbe. Ovo su priooritetni zahtevi Sindikata koji imaju za cilj sprečavanje propadanja komunalne privrede po modelu koji je zadesio društvena preduzeća u našoj zemlji kao i da se spreči samovolja političkih partija da obavljanje komunalnih delatnosti poveravaju svojim istomišljenicima i tajkunima. Sindikat zahteva da se političke vlasti u opštinama i gradovima u predizbornom ciklusu najdirektnije izjasne o svojim namerama vezanim za funkcionisanje komunalnog sistema i primene navedenih zakona, kako bi svaki glasač imao priliku da se izjasni.
Miroslav Belančić
