MOLSKI DOBOŠAR
PRVOMAJSKI URANAK

    Poštovano Građanstvo!

    Ako ste pomislili da ste me skortalisali, malo morgen.
    Srdačno Vas pozdravljam i nadam se da ste posle prohujalih prazničnih dana raspoloženiji i orniji.
    Vreme nas je poslužilo i deo populacije naklonjenije prvomajskim čarima nego li kuvanoj šunki i farbanim jajima uživala je na izletničkim lokalitetima uz obalu Tise. Oni drugi su iskombinovali, pa su odlazak u prirodu ostavili za drugi dan praznika. U svakom slučaju ovo je demokratska država, pa svakom po volji, kad se baš tako potrefilo i praznik rada i pravoslavni uskrs. – Čestitamo i Hristos vaskrse!
    A sad da čujemo šta nam je priredio Molski Dobošar.
    E čeljadi moja, kako se nekad proslavljao međunarodni praznik rada, 1. MAJ!
    U predvečerje samog praznika pravila se velika bakljada i vatromet.
    Na prostoru današnjih pijaca u Molu, okupilo bi se po´ sela. Uz prigodnu pleh muziku i kulturni program, nadležni partijski organ podnosio je izveštaj o rezultatima rada kolektiva i pojedinaca, precizno navodeći količinu trudodana utrošenih za te radove. Potom je sledio vatromet koji se kao vodopad stropoštavao sa uzvišenog bočnog zida kuće poštanskog činovnika i krova obližnje zgrade jevrejske zajednice, koja je u to vreme služila za otkup povrtarskih proizvoda. Mi, tada deca nosili smo baklje i obavezne pionirske marame oko vrata.
    Praznik je počinjao Prvomajskim urankom. Duvački orkestar dobrovoljnog vatrogasnog društva (D.V.D.-a) uz muzičku varijaciju pesme "budi se istok i zapad, budi se sever i jug" razbuđivala je radničku klasu, koja se listom pridruživala koloni iza orkestra, sa najnužnijim priborom za jelo i ćebićima za poda se.
    Nakon obilaska sela, prvomajska kolona uputila bi se dolmom do "prve kuće" gde je stanovao čika Jefta, čuvar nasipa.
    Na tom lokalitetu u staroj vrbovoj šumici ka reci, bio je organizovan prvomajski piknik.
    Seljačka radna zadruga obezbeđivala je hranu i piće. Pivo u drvenim buradima Bečejske pivare, vino iz zadružnog podruma, soda od Vase Muljage i kabeso za nejačad.
    Kuvarice iz Dečjeg doma u velikim kotlovima pripremali su gulaš.
    Uz muziku i narodno veselje prolazio je ovaj veliki i omiljeni praznik naših naroda i narodnosti.
    Eto, dragi Moji, tako je to nekad bilo. Možda smo već i tada bili u nekoj tranziciji, ali se bar nismo sekirali, i svi smo zdušno pevali DRUŽE TITO MI TI SE KUNEMO...
    Hajd, do čuvenja i doviđenja!

KUK.