NAŠA LOKALNA SAMOUPRAVA
2000–2004. GODINE
Svaki pojedinac ili porodica malo bolje organizovani, analiziraju šta je uèinjeno prethodnog dana, sedmice, meseca ili godine, ustanove šta treba rešavati i šta æe u narednom periodu raditi. Meðutim naša takozvana lokalna samouprava to ne èini, ili graðani koji su ih birali i ukazali ima poverenje, nisu obavešteni.
U nameri da graðanstvo naše opštine, naše èitaoce, upoznamo sa radom Skupštine opštine Ada u prethodnom mandatu, obratili smo se èelnicima SO Ada sa molbom da nas ukratko informišu o svom radu u proteklom mandatu (2000-2004. god), kao i da ukažu na najaktuelnija pitanja, koja treba rešavati u narednom periodu.
Èelnici opštine dosledni dosadašnjom odnosu sa javnošæu, i nadalje ignorišu "Panoramu" i ne oseæaju potrebu i obavezu da i preko našeg lista informišu javnosti o svom radu u proteklom mandatu.
Zbog takvog ponašanja (odnos prema javnosti, saradnja sa lokalnim strukturama koje neposredno uèestvuju u zakonskim funkcijama opštine), nazvali smo ih "takozvana" lokalna samouprava.
Ako SO i njeni organi nisu ukljuèivali u svoj rad komunalno preduzeæe, mesne zajednice i drugi koji neposredno ostvaruju svakodnevne potrebe graðana, ne treba da nas iznenaðuje takav arogantan odnos prema javnosti tj. prema graðanima koji su ih birali i vrlo brzo ponovo treba da im ukažu poverenje.
Po Statutu opštine Ada, u pravcu ostvarivanja suštinske lokalne samouprave i prevazilaženja "komunistièke diktature", predsednik SO Ada ili odbornici mogu sazivati ZBOROVE GRAÐANA radi informisanja svojih biraèa o tome šta su i kako radili, kao i da graðani daju inicijative što bi trebalo aktuelizirati i kojim pitanjima dati prioritet.
U našem politièkom pluralizmu, koji treba da podstakne razvoj demokratije, graðani su postali otuðeni od nosilaca svih izbornih funkcija. Važno je da na izborima zaokružimo redni broj liste ili pojedinca, èija nam se predizborna prièa uèinila najmanje loša. Posle izbora, odbornici, Predsednik SO i drugi, koji su na izborima dobili poverenje graðana, otuðe se od naroda, nikog ništa ne pitaju, nikom ne polažu raèune o tome šta su radili, kao da su «roðeni» za odbornièke poslove, kao da su poverene im društvene funkcije æaæino nasledstvo, pa mogu da rade šta hoæe. Bilo bi najbolje da nas praksa demantuje.
Nakon 5. oktobra 2000. godine došli smo u situaciju da nam se nude namenska sredstva po razlièitoj osnovi (donacije, namenski krediti, itd.). Mi to u našoj opštini nismo osetili. Što je i uèinjeno, to je sve "šminkanje". Promena crepa na krovu, betoniranje dvorišta kod zgrade SO. Kao da smo rešili sve naše probleme, a ima ih dosta (kanalizacija, voda za piæe, gas do Mola još nije stigao, a bilo je konkretnih i vrlo povoljnih rešenja). Preko elektronskih medija i dnevne štampe smo svedoci da se takva pitanja vrlo povoljno i efikasno rešavaju u drugim sredinama.
Suština je u tome, što nam je Skupština opštine nemoæna i nespremna da iskoristi društveni ambijent (stvoren posle 5. oktobra), za brže i efikasnije rešavanje lokalnih problema. Posle 5. oktobra nama je zavladalo samozadovoljstvo što smo smenuli Miloševiæa. Oèekivali smo da se problemi sami od sebe rešavaju. Sada, na kraju mandata ovog sastava SO, možemo konstatovati da nam je lokalna samouprava u prethodnom mandatu tj.1996-2000. godina bila mnogo uspešnija. Radila je u težim uslovima, ali je bila transparentnija i manje optereæena spornim pitanjima. Prethodni sastav je bio pretežno (veæina) od grupe graðana, dok se ova posle Miloševiæa sastoji od pretežno stranaèkih odbornika (od 29 odbornika, 3 su od grupe graðana).
Polazište aktivnosti odbornika (nezavisnih) u periodu 1996-2000 su bili svakodnevni problemi koji nas okružuju. Dok stranaèki odbornici polaze od stranaèkog programa, da se afirmiše i ne kompromituje stranka. Verovatno da iz stranaèkih interesa, sadašnja Skupština opštine Ada nije imala snage da smeni postojeæeg predsednika SO zbog zloupotrebe položaja. Reè je o izgradnji Molskog Velikog puta. Predsednik SO je imao više takvih "sitnih" grehova. Mol nije gasifikovan zbog sumnjivih okolnosti, o tome bi više mogli reæi predsednik SO i drugi neposredni uèesnici pregovora po tom pitanju. Predsednik SO je otvorio privatnu firmu. To je njegova privatna stvar. Samo to je uticalo da sa svojim saradnicima mnogo, mnogo manje uspešno radi na realizaciji zadataka SO. Tipièan primer sukoba interesa.
Po svom uèinku u periodu 2000-2004. godine. Predsednik i veæina odbornika, posebno iz veæinskih stranaka, ne mogu dobiti prelaznu ocenu.
U bivšem socijalistièko-samoupravnom sistemu, u ovakvim prilikama, kada jedni odbornici odlaze, a druge treba da biramo, graðani bi bili informisani koliko je koji odbornik prisustvovao ili odsustvovao sa sednica SO i drugim aktivnostima. Ali ni te podatke nismo dobili, verovatno ni to nije za javnost. Važno je da 19. 09. 2004. godine biramo nove odbornike, a oni æe kao i ovi da rade šta ko hoæe? Da li æe?
Dimitrije Aksin
