BELI BOR DRVO GODINE 2007
Drugi nazivi: beli bor, èam, divlji bor, lucevina, šumski bor.
Latinski naziv: pinus silvestris.
Botanièki kuratorij iz Berlina saopštio je da je beli bor izabran za drvo 2007. godine. Time se želi naglasiti da se beli bor ubraja u pionirske vrste, pogodne za pošumljavanje goleti nastalih erozijom, požarima i sl. Vrsta je koja podnosi najekstremnije uslove sredine, visoke nadmorske visine, pa èak i izuzetno peskovito zemljište. Njegovoj primeni kao ukrasnoj vrsti doprinosi smeðe narandžasta kora debla, kontrastna srebrnastoj boji èetina. Koristi se za kontrastne kombinacije sa vrstama tamnije boje, a efektan je i za pojedinaènu i sadnju u velikim i manjim grupama.
Beli bor ima stablo koje može narasti i do 30 metara. Koren belog bora prodire duboko u tlo. Dok je mlaði, njegove grane i deblo pokriveni su smeðe-crvenkastom korom koja posle postaje sivo-smeðom. Grane se šire u obliku kišobrana. Iglice belog bora sastavljene su u èupercima po dve zajedno, duge su 5 do 6 cm, a boja im je sivo-zelena. Cvetovi su jednodomni. Iz ženskih cvetova oblikuju se mali èešeri, koji u poèetku imaju crvenkastu, a posle smeðu boju i postaju drvenasti.
Rasprostranjen je po celoj Evropi, a raste kako u brdskim tako i u nizinskirn podruèjima.
Ima lekovito delovanje: za lek se upotrebljavaju mladi izdanci i iglice. Iglice bora, kao i sve iglice èetinara, valja upotrebljavati, po moguænosti, neposredno nakon branja, jer se vitamin C gubi sušenjem, tako da iglice (èetine) koje se èuvaju više od godinu dana potpuno izgube svoja lekovita svojstva. Mladi izdanci bora koriste se u leèenju zastarelih katara dišnih puteva, promuklosti, kašlja, laganijeg bronhitisa, za inhalaciju i sl. Mladi izdanci i iglice koriste se, takoðe u leèenju astme te u leèenju reumatskh bolesti i gihta (uloga). Kod grèeva izazvanih žuènim kamencima koristi se tek istekla smola. Za leèenje odreðenih bolesti, iako reðe, koriste se i èešeri.
Kiralj Janoš
