Molski dobošar
DOBOŠAR U ÐERDAPSKOJ KLISURI
"Plovio sam mnogim rekama, morima i okeanima, al' Ðerdapske klisure i Dunavske obale u srcu su mome ostale" - tako nekeko ide jedna od tekst strofa prelepe pesme "Dunave – Dunave". Verujte mi na reè da u tome ima puno istine. Onima koji se još nisu zaputili u tome pravcu od srca preporuèuje da posete ovaj prelepi deo naše istoène Srbije.
Priznajem da sam i ja sada tek prvi put bio tamo i pun utiska želim i vama preneti moje impresije.
Odmah da vam kažem da ovo nije nekakav turistièki EPP i da iza ovog ne stoji turistièka agencija, naprotiv, za sve ovo je "kriv" Klub sportskih ribolovaca iz Mola. U Donjeg Milanovcu, gradiæu na obali Dunava na Ðerdapskoj magistrali, poèetkom avgusta održano je takmièenje u sportskom ribolovu. U takmièarskoj ekipi Molskog ribolovaèkog kluba od tri èlana i voðe puta našao se i "Molski dobošar" u svojstvu vozaèa. Natovareni ribolovaèkom opremom sa svim mamcima i pecaroškim tajnim recepturama, krenuli smo negde iza podneva na ovo lepo putovanje od 340 km. Maršruta izglasana tesnim rezultatom od 3:2 vodila je auto-putem preko Požarevca, Velikog Gradišta i Golupca. Veæ u Žablju, kao poznavalac specijaliteta toga mesta, ponudio sam suvozaèima da se malko posle kuænog ruèka okrepe sa dobrim burekom sa sirom ili mesom. "Teraj, još nismo gladni" - dobio sam odgovor na moju ponudu. Možda su žedni, pomislih ja, ali na tome nisam insistirao dalje. Proðosmo Beograd i uputismo Niškim autoputem do petlje za Požarevac.
Na ideju da obiðemo "Požarevaèku kuæu cveæa" oèigledno demokratski orijentisani saputnici zlobno su odreagovali.
Put je relativno dobar i uskoro prolazimo kroz Veliko Gradište, gde sa jednog uzvišenja ugledasmo Dunav u svoj svojoj velièini. Oèigledno dobro poznavajuæi ovu destinaciju, moji pecaroši nagovestili su da je krajnje vreme malo protegliti noge i okrepiti dušu i to nigde drugde nego u restoranu – kafiæu "PERAST" na samoj obali Dunava nešto pre Golubca.
Par kilometara iza V. Gradišta put nas je doveo na samu obalu Dunava tzv. Ðerdapsku magistralu. Planine sa obe strane Dunava, Ðerdapska klisura, Rumunija preko, kao Banat kod nas preko Tise. Gledamo preko na Rumunsku stranu a Dunav širok, tu veæ poèinju akumulaciona jezera. Malo zavidimo Rumunima, nekada su preko Dunava bežali na našu stranu od nemaštine i "Sikuritatea" a sada su pred vratima Evropske unije.
Put vodi uz strmu liticu zaseèenu za autoput a po' metara sa druge strane Dunav zelenkast i ogroman – strašno. Evo konaèno i "PERAST", prvo naše odmaralište i okrepljenje. Sedimo na otvorenoj terasi, a tu odmah i Dunav, širok oko sedam kilometara.
Imam oseæaj da smo negde na Jadranskom moru u Dalmaciji. Prolazi veliki turistièki brod sa nemaèkom zastavom, ide ka Bugarskoj.
Zavidim kolegama, svukoše po par piva, a ja na kafi. Kreæemo dalje ka Golupcu. Golubaèka tvrðava, seæam se sa slike iz udžbenika istorije, a sada sam tu i gledam je u svoj svojoj velièini.
E èekajte malo, pa neæe sve stati u moju rubriku, nastavljamo u oktobru
Zdravo i živeli
KuK
