Molski dobošar
LOM

    Mol je nekada bilo lepo selo. Kuće nabijače okrečene u belo. Štrafta u teget, ili braon podvučena, a sokak ispred kuća flasterisan. Dvorišta podeljena u dva dela, u prvom velika kruška i cvetna rundela. U drugom ekonomskom delu štala, čardak, šupa, svinjac, kokošinjac, kupa kukuruzovine, slama i plevara.

    Domaćinska kuća od tri sobe otvorenog konga, kujne i špajza. Leti ladovina da se moraš jorganom pokrivati da ne nazebeš. Zimi kad domaćica  ,,seljačku peć,, zakadi suvim ogrizinama i korpom šapurika, pa nesmeš leđa na peć da osliniš, a u zapećku reumu da lečiš.

    Na banku bokal sa arteskom vodom da se grlo ne priladi. Zemljani pod pomazan i prekriven rogoznim stazama. Miris domaćeg pečenog leba, cipovke i lepinje golicao je nozdrve. A tek krompirača, bundevara, krompir u čakšira i topljeni čvarci, pa gibanica i kolači ukiselo, štrudle sa sirom, makom, orasima i rogačom. Sve se to peklo u ,,seljačkoj pećki,,.
    Prednja, ili kako se još zvala gostinska soba sva je mirisala od dunja poređanih na ormanu od orahovine. Između dva pendžera koja su gledala na sokak, stajala je okačena o ekser ikona sveca kućne slave.
    Iznad sastavljena dva bračna kreveta visila je na zidu velika uramljena venčana slika domaćina i domaćice.
    Na volovskim rogovima napravljenim kao čiviluk, stajao je okačen dedin grombi kaput i astraganska šubara za crkvu.

    Špajz je bio malko ukopan, radi veće ladovine i obavezno sa severne strane kuće. Limica masti i limica u masti zalivenog pečenog svinjskog mesa pošto se samo tako moglo sačuvati, jer onda nije bilo frižidera. Bure domaćeg vina i balon rakije, a na stelažama flaše pekmeza od šljiva i kajsija, kompoti, flaše kuvanog paradajza, kaca kiselog kupusa sa prokolama.
    Između kuće i štale bila je komara sa ukopanim malim podrumom za lagerovanje zeleni, šargarepe i krompira da se zimi nesmrzne, a leti je držalo svežinu pa nije venulo. Iz te komare velikim merdevinama išlo se i na tavan. Tavan je služio za lagerovanje ovršenog žita i tamo se ono sušilo da se ,,ne upali,,.
    Tavan je u ono vreme patrijarhalnih velikih porodica služio i kao ljubavno gnezdo. Opaklija je visila okačena na pajanti i kad se mužik zaželi svoje mlade on je pošalje na tavan da donese poluveku žita. To je bila njihova lozinka, a svako je imao svoju.

Nastaviće   se ...

KuK