ZAKON O RADU

    Kao što smo u prošlom broju pisali Zakon o radu Republike Srbije (Sl.gl.RS broj 24/05 i 61/05) koji je trenutno na snazi sadrži 23 poglavlja sa kojima ćemo se od ovog broja kao i u narednim brojevima detaljnije upoznati.

    Poglavlje 1.
OSNOVNE ODREDBE
    (od člana 1. do člana 23.)
    Prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa uređuju se ovim Zakonom, u skladu sa ratifikovanim međunarodnim Konvencijama, Kolektivnim ugovorom i Ugovorom o radu, a sa Pravilnikom o radu samo u slučajevima predviđenim ovim Zakonom. Primenjuje se na sve zaposlene koji rade na teritoriji Republike Srbije kod domaćeg ili stranog pravnog ili fizičkog lica (u daljem tekstu poslodavac). Opšti i Poseban kolektivni ugovor (ukoliko su potpisani), kao i Kolektivni ugovor kod poslodavca i Ugovor o radu moraju biti u skladu sa ovim Zakonom, i njima se ne smeju utvrditi manja prava nego što su ovim Zakonom propisana. Ukoliko je to slučaj te odredbe su ništavne. Zaposleni imaju pravo na odgovarajuću zaradu, bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu, zdravstvenu zaštitu, zaštitu ličnog integriteta i druga prava u slučaju bolesti smanjenja ili gubitka radne sposobnosti, materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti, kao i pravo na druge oblike zaštite. Zaposlena žena ima pravo na  posebnu zaštitu za vreme trudnoće i porođaja, a zaposleni posebno pravo radi nege deteta, a posebnu zaštitu uživaju i zaposleni mlađi od 18 godina i invalidi. Obaveze zaposlenih su da savesno i odgovorno obavljaju posao koji rade, da poštuju organizaciju rada i poslovanja kod poslodavca i da obaveste poslodavca o svim bitnim okolnostima koje utiču na obavljanje poslova i o svakoj vrsti potencijalne opasnosti za život i zdravlje i za nastanak materijalne štete. Obaveze poslodavca su da zaposlenom za obavljeni rad isplati zaradu u skladu sa Zakonom, opštim aktom (kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu) i Ugovorom o radu, obezbedi uslove rada radi bezbednosti zaštite života i zdravlja na radu, obezbedi obavljanje poslova utvrđenih Ugovorom o radu, i zatraži mišljenje sindikata u slučajevima utvrđenim u Zakonu.  Zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih sa obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo. Takođe je zabranjeno uznemiravanje i seksualno uznemiravanje što čini svako verbalno, neverbalno ili fizičko ponašanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva zaposlenog lica.

    Poglavlje 2.
ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA
    (od člana 24. do člana 47.)
    Radni odnos može da se zasnuje sa licem koje ima najmanje 15 godina života i ispunjava druge uslove za rad na određenim poslovima utvrđenim Zakonom odnosno Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova u kojem se utvrđuju vrsta poslova, vrsta i stepen stručne spreme i drugi uslovi za rad. Obaveza donošenje ovog pravilnika (donosi ga direktor ili preduzetnik) ne odnosi se na poslodavce koji imaju 5 ili manje zaposlenih. Radni odnos sa licem mlađim od 18 godina života može da se zasnuje samo uz pismenu saglasnost roditelja, usvojioca ili staraoca i na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa. Kandidat je dužan da poslodavcu dostavi prilikom zasnivanja radnog odnosa isprave i druge dokaze o ispunjenosti uslova za rad na poslovima na kojima zasniva radni odnos. Poslodavac ne može da uslovljava zasnivanje radnog odnosa prethodnim davanjem izjave o otkazu ugovora o radu od strane kandidata. Radni odnos se zasniva Ugovorom o radu koji zaključuju zaposleni i poslodavac. On može da se zaključi na neodređeno ili određeno vreme u pisanom obliku. Ugovor o radu sadrži: naziv i sedište poslodavca, ime i prezime zaposlenog, mesto prebivališta odnosno boravišta zaposlenog, vrstu i stepen stručne spreme zaposlenog, vrstu i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja, mesto rada, način zasnivanja radnog odnosa (na neodređeno ili određeno vreme), trajanje ugovora o radu na određeno vreme, dan početka rada, radno vreme (puno, nepuno ili skraćeno), novčani iznos novčane zarade i elemente za utvrđivanje radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog, rokove za isplate zarade i drugih primanja, pozivanje na kolektivni ugovor odnosno pravilnik o radu koji je na snazi, trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena, kao i druga prava i obaveze. Na prava i obaveze koje nisu utvrđene Ugovorom o radu primenjuju se odgovarajuće odredbe Zakona i opšteg akta. Takođe, Ugovorom o radu može da se ugovori probni rad koji može da traje najduže 6 meseci. Radni odnos na određeno vreme ne može da traje duže od 12 meseci. Radni odnos može da se zasnuje za obavljanje poslova sa povećanim rizikom, sa nepunim radnim vremenom, obavljanje poslova van prostorija poslodavca kao i sa kućnim pomoćnim osobljem. Poslodavac može da zasnuje radni odnos sa licem koje prvi put zasniva radni odnos u svojstvu pripravnika. Pripravnički staž traje najduže godinu dana, a sva bliža prava i obaveze pripravnika regulišu se u skladu sa Zakonom, opštim aktom i Ugovorom o radu.

    Poglavlje 3.
UGOVOR O PRAVIMA I OBAVEZAMA DIREKTORA
    (član 48.)
    Direktor može da zasnuje radni odnos na neodređeno ili određeno vreme. Radni odnos zasniva se Ugovorom o radu. Međusobna prava, obaveze i odgovornosti direktora koji nije zasnovao radni odnos i poslodavca uređuje se ugovorom. Ovaj Ugovor sa direktorom u ime poslodavca zaključuje Upravni odbor, a kod poslodavca kod koga nije obrazovan Upravni odbor – organ koji je određen aktom poslodavca.

    Poglavlje 4.
OBRAZOVANJE, STRUČNO OSPOSOBLJAVANJE I USAVRŠAVANJE
    (član 49.)
    Poslodavac je dužan da zaposlenom omogući obrazovanje, stručno osposobljavanje i usavršavanje kada to zahteva potreba procesa rada i uvođenja novog načina organizacije rada, što je zaposleni dužan da prihvati. Troškovi se obezbeđuju iz sredstava poslodavca i drugih izvora u skladu sa Zakonom i opštim aktom. U slučaju da zaposleni prekine ove aktivnosti iz neopravdanih razloga dužan je da poslodavcu nadoknadi troškove.

    Poglavlje 5
RADNO VREME
    (od člana 50. do člana 63.)
    Puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno koje može da bude kraće od 40 časova ako se utvrdi opštim aktom ali ne kraće od 36 časova nedeljno. Nepuno radno vreme u smislu ovog Zakona jeste radno vreme kraće od punog radnog vremena. Na poslovima sa povećanim rizikom se uvodi skraćeno radno vreme srazmerno štetnom dejstvu uslova rada na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenog a najviše 10 časova nedeljno. Ovi zaposleni imaju sva prava iz radnog odnosa kao da rade sa punim radnim vremenom. U određenim slučajevima (viša sila, povećanje obima posla, rokovi i drugo) na zahtev poslodavca zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena (prekovremeni rad) koji ne može da traje duže od 8 časova nedeljno, niti duže od 4 časa dnevno. Radna nedelja traje 5 radnih dana, a radni dan po pravilu traje 8 časova. Poslodavac takođe može da uvede preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti  i u tom slučaju radno vreme ne može da traje duže od 60 časova nedeljno, a vrši se na način da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od 6 meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od punog radnog vremena. Rad koji se obavlja u vremenu od 22,00 časova do 6,00 časova narednog dana smatra se radom noću. Poslodavac je dužan da pre uvođenja noćnog rada zatraži mišljenje sindikata o merama bezbednosti zaštite života i zdravlja na radu zaposlenima koji rad obavljaju noću. Ako je rad organizovan u smenama poslodavac je dužan da obezbedi izmenu smena tako da zaposleni ne radi neprekidno više od jedne radne nedelje noću (može ali samo uz  pismenu saglasnost zaposlenog).

Belančić Miroslav