ZAKON O RADU
Kao �to smo u pro�lom broju pisali Zakon o radu Republike Srbije (Sl.gl.RS broj 24/05 i 61/05) koji je trenutno na snazi sadr�i 23 poglavlja sa kojima �emo se od ovog broja kao i u narednim brojevima detaljnije upoznati.
Poglavlje 1.
OSNOVNE ODREDBE
(od �lana 1. do �lana 23.)
Prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa ure�uju se ovim Zakonom, u skladu sa ratifikovanim me�unarodnim Konvencijama, Kolektivnim ugovorom i Ugovorom o radu, a sa Pravilnikom o radu samo u slu�ajevima predvi�enim ovim Zakonom. Primenjuje se na sve zaposlene koji rade na teritoriji Republike Srbije kod doma�eg ili stranog pravnog ili fizi�kog lica (u daljem tekstu poslodavac). Op�ti i Poseban kolektivni ugovor (ukoliko su potpisani), kao i Kolektivni ugovor kod poslodavca i Ugovor o radu moraju biti u skladu sa ovim Zakonom, i njima se ne smeju utvrditi manja prava nego �to su ovim Zakonom propisana. Ukoliko je to slu�aj te odredbe su ni�tavne. Zaposleni imaju pravo na odgovaraju�u zaradu, bezbednost i za�titu �ivota i zdravlja na radu, zdravstvenu za�titu, za�titu li�nog integriteta i druga prava u slu�aju bolesti smanjenja ili gubitka radne sposobnosti, materijalno obezbe�enje za vreme privremene nezaposlenosti, kao i pravo na druge oblike za�tite. Zaposlena �ena ima pravo na� posebnu za�titu za vreme trudno�e i poro�aja, a zaposleni posebno pravo radi nege deteta, a posebnu za�titu u�ivaju i zaposleni mla�i od 18 godina i invalidi. Obaveze zaposlenih su da savesno i odgovorno obavljaju posao koji rade, da po�tuju organizaciju rada i poslovanja kod poslodavca i da obaveste poslodavca o svim bitnim okolnostima koje uti�u na obavljanje poslova i o svakoj vrsti potencijalne opasnosti za �ivot i zdravlje i za nastanak materijalne �tete. Obaveze poslodavca su da zaposlenom za obavljeni rad isplati zaradu u skladu sa Zakonom, op�tim aktom (kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu) i Ugovorom o radu, obezbedi uslove rada radi bezbednosti za�tite �ivota i zdravlja na radu, obezbedi obavljanje poslova utvr�enih Ugovorom o radu, i zatra�i mi�ljenje sindikata u slu�ajevima utvr�enim u Zakonu.� Zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica koja tra�e zaposlenje, kao i zaposlenih sa obzirom na pol, ro�enje, jezik, rasu, boju ko�e, starost, trudno�u, zdravstveno stanje, invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bra�ni status, porodi�ne obaveze, seksualno opredeljenje, politi�ko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, �lanstvo u politi�kim organizacijama, sindikatima ili neko drugo li�no svojstvo. Tako�e je zabranjeno uznemiravanje i seksualno uznemiravanje �to �ini svako verbalno, neverbalno ili fizi�ko pona�anje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva zaposlenog lica.
Poglavlje 2.
ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA
(od �lana 24. do �lana 47.)
Radni odnos mo�e da se zasnuje sa licem koje ima najmanje 15 godina �ivota i ispunjava druge uslove za rad na odre�enim poslovima utvr�enim Zakonom odnosno Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova u kojem se utvr�uju vrsta poslova, vrsta i stepen stru�ne spreme i drugi uslovi za rad. Obaveza dono�enje ovog pravilnika (donosi ga direktor ili preduzetnik) ne odnosi se na poslodavce koji imaju 5 ili manje zaposlenih. Radni odnos sa licem mla�im od 18 godina �ivota mo�e da se zasnuje samo uz pismenu saglasnost roditelja, usvojioca ili staraoca i na osnovu nalaza nadle�nog zdravstvenog organa. Kandidat je du�an da poslodavcu dostavi prilikom zasnivanja radnog odnosa isprave i druge dokaze o ispunjenosti uslova za rad na poslovima na kojima zasniva radni odnos. Poslodavac ne mo�e da uslovljava zasnivanje radnog odnosa prethodnim davanjem izjave o otkazu ugovora o radu od strane kandidata. Radni odnos se zasniva Ugovorom o radu koji zaklju�uju zaposleni i poslodavac. On mo�e da se zaklju�i na neodre�eno ili odre�eno vreme u pisanom obliku. Ugovor o radu sadr�i: naziv i sedi�te poslodavca, ime i prezime zaposlenog, mesto prebivali�ta odnosno boravi�ta zaposlenog, vrstu i stepen stru�ne spreme zaposlenog, vrstu i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja, mesto rada, na�in zasnivanja radnog odnosa (na neodre�eno ili odre�eno vreme), trajanje ugovora o radu na odre�eno vreme, dan po�etka rada, radno vreme (puno, nepuno ili skra�eno), nov�ani iznos nov�ane zarade i elemente za utvr�ivanje radnog u�inka, naknade zarade, uve�ane zarade i druga primanja zaposlenog, rokove za isplate zarade i drugih primanja, pozivanje na kolektivni ugovor odnosno pravilnik o radu koji je na snazi, trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena, kao i druga prava i obaveze. Na prava i obaveze koje nisu utvr�ene Ugovorom o radu primenjuju se odgovaraju�e odredbe Zakona i op�teg akta. Tako�e, Ugovorom o radu mo�e da se ugovori probni rad koji mo�e da traje najdu�e 6 meseci. Radni odnos na odre�eno vreme ne mo�e da traje du�e od 12 meseci. Radni odnos mo�e da se zasnuje za obavljanje poslova sa pove�anim rizikom, sa nepunim radnim vremenom, obavljanje poslova van prostorija poslodavca kao i sa ku�nim pomo�nim osobljem. Poslodavac mo�e da zasnuje radni odnos sa licem koje prvi put zasniva radni odnos u svojstvu pripravnika. Pripravni�ki sta� traje najdu�e godinu dana, a sva bli�a prava i obaveze pripravnika reguli�u se u skladu sa Zakonom, op�tim aktom i Ugovorom o radu.
Poglavlje 3.
UGOVOR O PRAVIMA I OBAVEZAMA DIREKTORA
(�lan 48.)
Direktor mo�e da zasnuje radni odnos na neodre�eno ili odre�eno vreme. Radni odnos zasniva se Ugovorom o radu. Me�usobna prava, obaveze i odgovornosti direktora koji nije zasnovao radni odnos i poslodavca ure�uje se ugovorom. Ovaj Ugovor sa direktorom u ime poslodavca zaklju�uje Upravni odbor, a kod poslodavca kod koga nije obrazovan Upravni odbor � organ koji je odre�en aktom poslodavca.
Poglavlje 4.
OBRAZOVANJE, STRU�NO OSPOSOBLJAVANJE I USAVR�AVANJE
(�lan 49.)
Poslodavac je du�an da zaposlenom omogu�i obrazovanje, stru�no osposobljavanje i usavr�avanje kada to zahteva potreba procesa rada i uvo�enja novog na�ina organizacije rada, �to je zaposleni du�an da prihvati. Tro�kovi se obezbe�uju iz sredstava poslodavca i drugih izvora u skladu sa Zakonom i op�tim aktom. U slu�aju da zaposleni prekine ove aktivnosti iz neopravdanih razloga du�an je da poslodavcu nadoknadi tro�kove.
Poglavlje 5
RADNO VREME
(od �lana 50. do �lana 63.)
Puno radno vreme iznosi 40 �asova nedeljno koje mo�e da bude kra�e od 40 �asova ako se utvrdi op�tim aktom ali ne kra�e od 36 �asova nedeljno. Nepuno radno vreme u smislu ovog Zakona jeste radno vreme kra�e od punog radnog vremena. Na poslovima sa pove�anim rizikom se uvodi skra�eno radno vreme srazmerno �tetnom dejstvu uslova rada na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenog a najvi�e 10 �asova nedeljno. Ovi zaposleni imaju sva prava iz radnog odnosa kao da rade sa punim radnim vremenom. U odre�enim slu�ajevima (vi�a sila, pove�anje obima posla, rokovi i drugo) na zahtev poslodavca zaposleni je du�an da radi du�e od punog radnog vremena (prekovremeni rad) koji ne mo�e da traje du�e od 8 �asova nedeljno, niti du�e od 4 �asa dnevno. Radna nedelja traje 5 radnih dana, a radni dan po pravilu traje 8 �asova. Poslodavac tako�e mo�e da uvede preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti� i u tom slu�aju radno vreme ne mo�e da traje du�e od 60 �asova nedeljno, a vr�i se na na�in da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od 6 meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude du�e od punog radnog vremena. Rad koji se obavlja u vremenu od 22,00 �asova do 6,00 �asova narednog dana smatra se radom no�u. Poslodavac je du�an da pre uvo�enja no�nog rada zatra�i mi�ljenje sindikata o merama bezbednosti za�tite �ivota i zdravlja na radu zaposlenima koji rad obavljaju no�u. Ako je rad organizovan u smenama poslodavac je du�an da obezbedi izmenu smena tako da zaposleni ne radi neprekidno vi�e od jedne radne nedelje no�u (mo�e ali samo uz� pismenu saglasnost zaposlenog).
Belan�i� Miroslav
