Последњи поздрав нашем вољеном Бранку

    Пролазе болни дани од како га нема у нашим дружењима, састанцима, разговорима. Шта да се ради у цркви, „Cидру” или било ком другом послу у корист наше заје-днице? Изгубили смо једног од најбољих и најактивнијих чланова разних удружења грађана општине Ада.
    Било нам је много лакше и лепше радити уз његову енергију, шарм и осмех, јер гледао је да за сваког нађе разумевање.
    Бранко је рођен 16. јуна 1946. у Ади од мајке Наталије и оца Вељка. Основну школу завршио је у Ади, а средњу хемиjску школу у Суботици. Војску је служио у Ваљеву, од марта 1967. до јуна узавреле 1968. Ту је унапређен у чин водника, чиме се увек поносио.
    Радио је у молској фабрици „Зора“, затим у индустрији брусних алата „8.март“. Највише година радног стажа остварио је у „Југоинспекту“, новосадској фирми за контролу квалитета. За потребе „Југоинспекта“ дуго година је радио у Совјетском Савезу. Из овог предузећа је отишао и у пензију. Међутим, и као пензионер неуморно је за бившу фирму обављао послове контролисања квалитета.
    Другог фебруара 1974. оженио се Терезом Шереш која му је родила две ћерке. Године 1975. родила му се Наталија, а две године касније Јелена. Доживео је да види и своја два унука, Рељу и Петра. Бранко је био панонски морнар, неизмерно је волео Тису, марину, дружења. Волео је и помагао своју цркву. Био је чврст ослонац како својој породици тако и својим пријатељима.
    Колико је био Велики човек показао је и његов испраћај на православном гробљу. Сахрани је присуствовало 6 (шест) црквених веледостојника уз више стотина људи, пријатеља, познавалаца и покојникових најмилијих. Много си Нас све задужио, остаћеш вечито у нашим срцима, а сва дела која си планирао са нама да урадиш остајемо дужни према теби да их спроведемо и завршимо!!!
    За све ти хвала почивај у миру!!!

Удружење грађана Аде и Мола,
СПЦО - АДА