Aktivnosti sindikata
Cene niske, plate još manja

    Sudeći po podacima „Eurostata“, među 10 zemalja sa najnižim cenama nalazi se i Srbija, jer su cene gotovo upola manje od onih u Evropskoj uniji. Međutim, zbog skromnih zarada kupovna moć građana je među najnižima u regionu. Niže zarade imaju samo u Makedoniji, ali su i cene niže i iznose 56 odsto manje od evropskog proseka. Slovenija i Hrvatska po visini zarada ubedljivo prednjače, a ispred Srbije su i Crna Gora i Bosna i Hercegovina. Danska i Švajcarska imaju za trećinu više od prosečne kupovne moći građana EU.  Petinu iznad proseka EU imaju Finska, Švedska i Luksemburg. Slede Nemačka, Irska, Belgija, čija je kupovna moć od 10 do 15 odsto iznad evropskog proseka. U kupovnoj moći, evropski prosek drže Italija i Austrija. Najbogatija zemlja EU je Švajcarska, a najsiromašnija Bugarska, dok zemlje evrozone imaju za osam odsto veću kupovnu moć nego države koje se ne služe zajedničkom evropskom valutom.

    Nova poskupljenja
    Početak februara, pored izrazito niskih temperatura, doneo je i nova poskupljenja, pa su u trgovinama uglavnom za 10 odsto više cene nekih mesnih prerađevina, smrznutog voća i povrća, instant kafe, alkoholnih pića, kućne hemije i sredstava za ličnu higijenu. Cene osnovnih životnih namirnica brašna, hleba, mleka, svežeg mesa i ulja su, ipak, stabilne ili nešto niže zbog ograničenja trgovačke marže na 10 odsto. Kako je Tanjugu rečeno u nekoliko trgovinskih lanaca, početkom februara mogu se očekivati nove cene mesnih prerađevina više oko 10 odsto za koliko će poskupeti i alkoholna pića, smrznuti proizvodi, instant kafa, dok će cene kućne hemije i sredstava za ličnu higijenu biti veće sedam i više procenata. Trgovci najavljena poskupljenja pravdaju novim cenovnicima dobavljača i proizvođača koji pak kao razloge za više cene navode skuplje sirovine i rast kursa dinara. Iako je decembarska prosečna plata u Srbiji bila nešto viša od 400 evra, ekonomski analitičar Saša Đogović kazao je za Tanjug da imamo nizak standard i da je i dalje potrebno negde oko 1,4 prosečne neto zarade za pokriće prosečne potrošačke korpe, što znači da je neophodno imati dopunske izvore finansiranja, kako bi se pokrpio kućni budžet. U početnim mesecima svake poslovne godine, dolazi do pojačanih inflacionih tenzija, a reč je uglavnom o povećanju cena akciznih proizvoda ili onima koje su direktno pod ingerencijom države, kao što su komunalne usluge, gradski prevoz, energenti... "To je ono što će direktno usloviti rast cena na samom startu godine. Cena nafte ima indirektan uticaj na cene transportnih usluga, ili zelene pijace, tako da će povećanje cena goriva imati negativan eho na kućni budžet, odnosno na kupovnu moć stanovnišva", objasnio je Đogović.

    Nikad manje zaposlenih!
    Prema poslednjim podacima Privredne komore Srbije, u našoj zemlji platu trenutno prima 1.743.411 radnika, što je, ocenjuju i u Republičkom zavodu za statistiku, istorijski minimum zaposlenosti u Republici. “Kad se osvrnemo u prošlost, stopa od skoro 24 odsto nezaposlenih je svakako najveća do sada”, potvrđuje i zamenik direktora Republičkog zavoda za statistiku, Miladin Kovačević. “S druge strane, postavlja se pitanje da li je približna onoj iz 1992. ili 1993. godine kada su važili drugačiji zakoni, pa je svako otpuštanje bilo zabranjeno. Tada su mnogi formalno bili u radnom odnosu, ali nisu primali platu. Nažalost, takvih primera ima i danas ». Prema Kovačevićevim projekcijama, stopa zaposlenosti mogla bi se dodatno smanjivati i u bližoj budućnosti, a hoće li to biti neminovnost ili ne, zavisi ”od privrede, ali i načina na koji će se odvijati oštri programi reforme kojima se planira zaustavljanje rasta nelikvidnosti”. Srbija je u neslavnom evropskom vrhu po broju nezaposlenih. U EU je nezaposleno 9,8 odsto stanovnika, a rekorder je Španija sa 22,9 odsto. Na prostoru bivše SFRJ, najveća stopa nezaposlenosti je u Makedoniji (31,2 odsto), a zatim u Bosni i Hercegovini (25 procenata). U Crnoj Gori ona iznosi 18 odsto, Hrvatskoj 12,7 odsto, a najmanja je u Sloveniji - 8,2 odsto. Ukoliko se zadrži sadašnji tempo male su šanse da se stanje popravi. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2001. godini Srbija je imala 2.101.668 zaposlenih. Pet godina kasnije spisak radnika je smanjen za 76.041 ime, da bi 10 godina potom Srbija imala 358.257 uposlenih manje nego početkom dekade. I podaci Nacionalne službe za zapošljavanje ne ukazuju na optimizam jer na posao u ovom trenutku čeka čak 735.053 građana. Stopa nezaposlenosti je u aprilu 2010. bila 19,2 odsto, a već u oktobru 2011. godine 22,2 odsto. S druge strane, stopa zaposlenosti je u opadanju pa je tako krajem prošle godine ona iznosila 36,2 odsto, dok je godinu i po dana ranije bila 37,7 odsto. Najveća stopa zaposlenosti je krajem 2011. zabeležena u Šumadiji i zapadnoj Srbiji i ona je iznosila 37,7 odsto - kažu U RZS. - Na drugom mestu je Vojvodina sa stopom od 35,1 odsto. Poslednji se, sa podjednakim stopama od 34 odsto, nalaze beogradski region i regioni južne i istočne Srbije.

    Povećana stopa nezaposlenosti
    Stopa nezaposlenosti u Srbiji dostigla je na kraju novembra 2011. godine 23,7 odsto, što je rast u poređenju sa 22,2 odsto zabeleženih na kraju aprila prošle godine, saopštio je Republički zavod za statistiku. Stopa nezaposlenosti, koja predstavlja učešće nezaposlenih u ukupnom broju aktivnih stanovnika, iznosila je 22,8 odsto za muško i 24,9 odsto za žensko stanovništvo. Stopa nezaposlenosti u Beogradskom regionu iznosila je 20,8 odsto, a u AP Vojvodini 24,2 odsto. U Regionu Šumadije i Zapadne Srbije stopa nezaposlenosti iznosila je 23,2 odsto, dok je u Regionu Južne i Istočne Srbije iznosila 26,6 odsto. Stopa zaposlenosti predstavlja procenat zaposlenih u ukupnom stanovništvu starom 15 i više godina i u novembru 2011. iznosila je 35,3 odsto. Od toga je stopa zaposlenosti za muškarce iznosila 43,1 odsto, a za žene 28,2 odsto. Najveća stopa zaposlenosti bila je u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije i iznosila je 37,7 odsto, zatim u Regionu Vojvodine, 35,1 odsto. Na poslednjem mestu sa pođednakim stopama se nalaze Beogradski Region i Region Južne i Istočne Srbije sa stopom od 34 odsto.

Miroslav Belančić