Legújabb szám - Najnoviji brojSzerkesztõség - UredništvoAnyakönyvi hírek - Vesti od matièaraArchívum - Arhiva

  2006. április

Címoldal
Egy asztalnál a négy helyi közösség
A II. Helyi Közösség idei programja
Visszanyerni a helyi közösség tekintélyét
Aki nem tervez, saját bukását segíti elő
Kellemes húsvéti ünnepeket!
Irgalmasság - szeretet - húsvét - imaév
Az Isten, szeretet
Európa legnagyobb hobbis találkozója
Osztatlan siker egy hangversenyen
Rímek 2006
Csigabiga-találozó Óbecsén
Az Aranymanók kiállítása
„Az idő igaz, S eldönti, ami nem az”
Törökfaluban történt
630-an vettek részt a megelőző akcióban
Tojásfestés növényekkel
Fiatalok írják
Homolya Miklósra újra büszkék lehetünk!
Versenyt tartottak a Műszaki Iskolában
Nyelvi figyelő
Rendőrségi hírek
Hírek
Zöld levél
Egészségünk érdekében
Szerény támogatás, szerény eredmények
Köztéri emlékművek, szobrok, emléktáblák
Árnyas oldal
Impresszum

OBIČAJI U NARODU VEZANI ZA USKRS

    Posle žalosti i tišine Velikog petka sledi Vaskrs, centralni događaj hrišćanstva, koji ovozemaljski čovekov život predstavlja samo kao delić večnosti.
    Vaskrsenje daje smisao našem životu, slavimo ga kao događaj koji se desio u istoriji, ali slavimo i kao pobedu svakog dobra nad zlom, života nad smrću, pravde nad nepravdom, istine nad laži, ljubavi nad mržnjom, svetlosti nad mrakom, vernosti nad prevarom i izdajom.
    Uskrs je najveći hrišćanski praznik jer se u njemu slavi sama osnova hrišćanske vere, na kojoj počiva i nada u vaskrsnuće svih živih.


Jaja crtao i snimao: Stipan Velin

    Mnogobrojni su običaji vezani za ovaj praznik nad praznicima, a najpoznatiji je farbanje jaja u crvenu ali i u druge jarke boje. Običaj bojenja jaja vezuje se za Mariju Magdalenu, ali njihova simbolika jeste upravo vaskrsenje. Taj običaj daje Uskrsu posebnu draž.
    Pošto se posti sedam nedelja pre Uskrsa, običaj je da se ljudi omrse jajetom, svako ko ustane ovog jutra najpre crvenim jajetom potrlja po licu, radi zdravlja. Na nekim područjima su se umivali sa vodom u kojoj je prenoćilo crveno obojeno jaje, a deci su još dali da okuse crveno vino.
    U Šumadiji i Sremu se prvo jaje našarano za Uskrs naziva čuvar, pa je čuvano kao lek. Zatim prvo obojeno jaje je odnešeno na njivu koju su protekle jeseni prvo uzorali, da ga sunce ogreje, a u podne su ga donosili otud i čuvali preko godine, ili su ga zakopavali u zemlju da ne bi pao grad.
    U narodnim verovanjima i običajima jaje ima vrlo veliku ulogu. Ono je simbol života i plodnosti, pa se do danas održao običaj da se jedno uskršnje jaje zakopa u mravinjak, jer se veruje da to donosi sreću i napredak u domaćinstvu.
    Uskrs je velika i radosna narodna svetkovina. U Šumadiji se ovog dana u svakom domaćinstvu kolje brav. U Homolji je bilo pravilo da se kolje prase, ako je Uskrs pre Đurđevdana, a jagnje ako je posle.
    Za ovaj dan svaki ukućanin treba da dobije novu odeću i obuću.
    U više predela je običaj da se meštani okupe na zajednički uskršnji ručak, posle čega se priredi i veselje, s pesmom u kolu.
    „Vaskrsenje daje smisao našem životu. Ono je svetlost koju tama ne može da obuzme, jer tamo gde je svetlost u dušama ljudskim tamo je i život i besmrtnost.“

Marta Halgašev

april 2006.

Naslovna strana
Novi put, trotoari, uređene javne površine
Običaji u narodu vezani za Uskrs
Oda o pesniku
Izložba o Novaku Radoniću
Mladi pišu
Aktivnosti boraca rata 90-ih
Za kvalitetan socijalni dijalog
Molski dobošar
Vesti iz policije
Impresum


Design by VA