Karate
MLADIĆ ZA PRIMER

    Svako dete ima svoj san što želi da ostvari kad poraste. Mnogo njih maštaju ponekad o nedostižnim snovima, o dobrom i lepom životu, o izvanrednim rezultatima na bilo kom polju života. Veliki broj deca i ostvari ono što je zamišljao, ali tek u zrelijim godinama. Međutim uvek ima izuzetaka. Jedan takav izuzetak je mladić sa svojih nedavno napunjenih 14 godina života, koji već sada može reći o sebi da na polju sporta postigao više nego što je ikad zamislio. On je IGOR STAKIĆ, učenik VII. Razreda osnovne škole Čeh Karolj u Adi, rođen 1990. godine. Pored učenja aktivno se bavi karateom (kate i kumite – pokreti i borbe) gde je u svojoj kategoriji postigao vrhunac – ima položeni ispit za crni pojas.

Igor sa osvojenim trofejima...

    Kada sam ga posetio u svojoj kući, ponosno je pokazivao osvojene medalje i diplome na raznim takmičenjima u zemlji i u inostranstvo, čiji tačan broj ni sam nije znao da kaže – ima ih na desetine. Zajedno smo izbrojali 34 zlatnih medalja, a druga i treća mesta nismo ni brojali, jer od ovih ima nešto manji broj. Prilikom razgovora sa njim stekao sam utisak da ispred mene sedi jedan zreli mladić sa dosta iskustvom o životu i o sportu, a ne dečak od 14 godina. Kada sam ga upitao kada je počeo da se bavi ovim plemenitim ali ujedno i opasnim sportom, on je sa velikim elanom rekao sledeće:
    „Imao sam 5 godina kada sam odlučio – ako mogu ovako da se izrazim – da ću biti karatista. Kao ostali klinci i ja sam se upisao u karate klub u Molu gde su mi roditelji nosili i dolazili po mene. Niko mi nije nagovorio ili terao da radim baš karate, to je došlo ovako spontano. Moram odmah da istaknem, da puno mogu da zahvalim roditeljima koji su mi od prvih dana pomagali da bi stigao tamo gde sam danas. No, u početku bilo je teško, ali ipak sam naučio sve lepote ovog sporta i zavoleo sam ga. Marljivo i istrajno sam radio, a radim i danas. U ovom sportu veoma je bitna samokontrola sa punom koncentracijom. Koji to ume da uvežba može da postigne veoma lepe rezultate.”

    
... i u akciji.

    Igor je prvi značajniji rezultat postigao nakon dve godine od početka njegove karijere i to na jednom turniru u Adi, kada je osvojio prvo mesto. To mu je bilo i prvi nastup na jednom takmičenju. Posle toga je samo ređao uspehe. Gde god se pojavio na takmičenju, nije se vratio kući bez medalja, među kojima najviše ima zlatnih. Prvi međunarodni nastup imao je u Barču u Mađarskoj 2000. godine na Suzuki-kupu, zatim bio je na svetskom kupu ENPI u Subotici gde je učestvovalo preko 1000 takmičara, a on je u svojoj kategoriji potigao prvo mesto. Pored toga četiri puta je bio na Evropskim kupovima.
    "U Molu sam ostao do 1999. godine, a tada sam prešao u karate klub u B.P.Selo gde sam i danas aktivan član" – nastavlja Igor. Tamo su uslovi za pripremu mnogo bolji, pored toga imamo puno takmičenja, tako da ko želi da dođe do izražaja ima mogućnosti i može da dokaže šta ume i zna. To ja posebno volim. Pokušavam da uvek maksimum pružim kako na treninzima tako i na takmičenjima. Ko želi da postane vrhunski takmičar, mora ozbiljno da se priprema, mora ozbiljno da shvati ovaj sport. Pored igre imamo i druge obaveze ako želimo napredovati Tu su kategorije, odnosno pojasevi za koji se mora polagati propisani ispit. Pojasevi ujedno označavaju znanje i umešnost u ovom sportu. Svaki počinje sa belim pojasem, pa redom dolazi žuti, oranž, zeleni, plavi, braon i crni.
    Koliko ozbiljno je shvatio karate ovaj vredan mladić, svedoči i činjenica da mu je poverena najmlađa gruga karatista u Adi da ih trenira i uči. Pored učenja, svojih treninga i takmičenja, nađe vremena i za ovakav odgovoran posao. Utorkom i petkom drži treninge za mališane do zelenog pojasa.
    Od rezultata vredi istaći i to da u 2003. godini na rang-listi "sportista godine" u Bečeju, stavljen je na III mesto.
    Kao sportista ima mnogo većih planova i snova od onoga što je dosada postigao. Želi pre vega da postane član reprezentacije, ali iz ove okokine – bez obzira na postignute rezultate – jako teško može probiti na vrh. Sportisti u većim centrima imaju mnogo veću prednost u odnosu na isti, a možda i bolji iz provincije. Planira da srednju školu upiše u Novom Sadu gde su dati svi uslovi za napredovanje u ovom sportu.
    Kako sam upoznao Igora, verujem da će jednog dana ostvariti svoj san, koji nsvakim danom postaje stvarnost i da će postići u karate sportu sve što može postići.

V.J.