Aktivnosti sindikata
Neprihvatljivo povećanje minimalca
za šest odsto
Za sindikate je neprihvatljivo povećanje cene minimalne zarade za šest odsto, koliko najavljuju predstavnici Vlade Srbije, izjavio je predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović."Neslaganja oko povećanja minimalne cene rada posledica su nepromišljenog donošenja Zakona o radu. Sindikati su bili protiv tog zakona i načina na koji je usvojen, ali on je u primeni i predviđa parametre na osnovu kojih se dolazi do minimalne cene rada od 137,9 dinara po satu. Onaj ko je pisao Zakon o radu, to je morao da ima u vidu", rekao je Orbović za agenciju Beta.
On je istakao da Vlada Srbije, ako poštuje zakon, treba da usvoji predlog sindikata koji traže povećanje "minimalca" sa sadašnjih 115 na 137,9 dinara."U suprotnom, vlada treba da ponudi obrazloženje zbog čega zakon ne može da se poštuje", kazao je Orbović. On je dodao da je loše stanje u privredi argument vlade i poslodavaca o nemogućnosti povećanja minimalne zarade, ali da se ne razmišlja o tome da li jedan građanin može da preživi s trenutnom minimalnom zaradom. Prema njegovim rečima, na sastanku Socijalno-ekonomskog saveta u nedelju, 14. septembra, nije dogovorena minimalne zarade, a Vlada Srbije nije izašla s konkretnim predlogom.
Krajnji rok za izjašnjavanje vlade o minimalnoj zaradi istekao je 15. septembra.
Ministar privrede Dušan Vujović izjavio je za RTS da bi minimalna cena rada mogla biti povećana za šest ili sedam odsto, ali ne za 20 odsto, kako to traže sindikati. Na pitanje kako će sindikati odgovoriti ako najave Vujovića budu predočene kao zvaničan stav vlade, Orbović je rekao da će tek nakon zvanične odluke sindikati izneti svoj stav i najaviti dalje korake.
Minimalna zarada ispod
granice siromaštva
Minimalna zarada u Srbiji od 115 dinara za sat rada je ispod granice siromaštva i trebalo bi da iznosi 137,9 dinara po radnom satu kao što to propisuju nedavno usvojene izmene Zakona o radu. Ukoliko se vlada odluči za manji iznos, prekršiće Zakon o radu, čiji član 122. propisuje formulu prema kojoj se izračunava minimalna zarada i na osnovu koje smo I došli do cifre od 137,9 dinara. To je rečeno na zajedničkoj konferenciji za novinare Saveza samostalnih sindikata Srbije I Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost, održanoj uoči sednice Socijalno-ekonomskog saveta, na kojoj bi trebalo da bude usvojen predlog o novoj minimalnoj zaradi, kojoj se, prema najavi, protivi Unija poslodavaca Srbije. Predsednik SSSS Ljubisav Orbović je podsetio da sadašnja minimalna cena rada nije menjana dve ipo godine. On se zapitao zbog čega je Zakon o radu uopšte menjan ako se sada ne primenjuje. "Mi smo bili protiv tih izmena, ali zakon je usvojila skupština, on je legalan i mora se primenjivati", rekao je Orbović. "Iznos od 137,9 dinara ne traže sindikati, već propisuje Zakon. Ko god da primeni član 122. Zakona o radu doći će do ovog rezultata. Oni kažu - nema para. Pa neka objave fajront ako nema para", rekao je predsenik UGS Nezavisnost Branislav Čanak, podsetivši da je prethodni Zakon o radu promenjen sa obrazloženjem da se ne primenjuje. Prema važećem Zakonu o radu, u članu 122. navedeno je da se za utvrđivanje minimalne cene rada koristi šest parametara - potrošačka korpa, kretanje stope zaposlenosti na tržištu rada, stope rasta BDP-a, kretanja potrošačkih cena, kretanje produktivnosti i prosečne zarade u Srbiji, precizirao je sekretar Veća SSSS Zoran Mihajlović. Prema podacima Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, minimalna potrošačka korpa za jun 2014. iznosila je 34.280 dinara, što je više za 12,4 odsto u odnosu na april 2012. Godine, kada je minimalna potrošačka korpa iznosila 30.491 dinara, naveo je on. Stopa zaposlenosti, takođe, beleži povećanje, jer je u aprilu prošle godine iznosila 36,3 odsto, a u prvom kvartalu 2014. je bila 38,4 odsto, rekao je Mihajlović. Bruto domaći proizvod u 2013. godini iznosio je 2,5 odsto, a u prvom kvartalu ove godine 0,1 procenat. U periodu januar-jun 2014. Godine, u odnosu na isti period lane, potrošačke cene povećane su 2,0 odsto, a planirani rast potrošačkih cena ove godine je 5,5 odsto, rekao je Mihajlović. Prema njegovim rečima, u 2012. godini rast zarada, bez poreza i doprinosa, iznosio je 9,0 procenata, u 2013. je bio 6,2 odsto, a u sedam meseci 2014. godine zarade su rasle po stopi od 1,5 odsto. Kada se primene svi ti parametric, dolazi se do cene od 137,9 dinara neto po radnom satu, što znači da bi minimalna zarada za 2015. godinu trebalo da iznosi 23.994,6 dinara, naveo je on i podsetio da je prag rizika siromaštva u 2012. godini za tročlanu porodicu iznosio 24.624 dinara, što znači da bi cena rada trebalo da bude veća od 141,52 dinara da bi pokrila liniju siromaštva. Izvršna sekretarka UGS Nezavisnost, Zlata Zec je podsetila da su sindikati ranije predlagali da se miminalna zarada veže za minimalnu potrošačku korpu, ali je vlada bila protiv i predložila ovu formulu koju sada ne može da primeni, jer kaže da "para nema". "Nikakvi parametri njih ne interesuju. Jednini njihov odgovor je "nema para", rekla je ona. Orbović je ocenio da će se teško doći do kompromisa na sednici SES-a. "Sačekaćemo da vidimo da li će vlada izaći s nekim predlogom. Za sada nije bilo nikakvih razgovora o protestima", kazao je Orbović upitan koji će biti koraci sindikata ukoliko vlada ne prihvati povećanje minimalne zarade. Čanak je ukazao da vlada, ako ne bude poštovala Zakon o radu, usporava svoje evropske ambicije. "Mi ništa ne tražimo i samo insistiramo da se pri utvrđivanju minimalne cene rada poštuje zakon. To je matematička, a ne politička ili ekonomska činjenica", rekao je Čanak. Po njegovim rečima, od vlade se najčešće čuje argument da nema novca, pa je on poručio da se "u kafanu ne ide ako nema para".
Miroslav Belančić
