Активности Синдиката
ДОСТОЈАНСТВЕН РАД ЗА ДОСТОЈАНСТВЕН ЖИВОТ
''Достојанствени рад'', као идеју и циљ, увела је Међународна организација рада 1999. године и од тада се 7. октобар, као светски Дан достојанственог рада, обележава широм света, каже се у Саопштењу Савеза самосталних синдиката Војводине. На глобалном нивоу, концепт достојанственог рада подразумева стварање услова за отварање нових радних места, гарантована права радника, социјалну заштиту и промоцију (унапређење) социјалног дијалога. Достојанствен рад би требало да поткрепи развој личног достојанства, појача сигурност породице, допринесе миру у заједници и да буде један од темеља демократског друштва. На жалост, Србија је далеко од овог стандарда, јер се не поштују ни основна права загарантована Законом о раду и Уставом. Негативна кретања на тржишту рада, где скоро милион радно способног становништва нема посао, где је индустрија на издисају, а они који раде не могу достојанствено да живе од свог рада, где се ''рад на црно'' на многе индиректне начине подстиче и где се толеришу агенције које незаконито изнајмљују раднике третирајући их као робу, све је само није достојанствено. У Србији се дакле крше све четири компоненте достојанственог рада које су потребне за социјални напредак и развој. Без продуктивног запошљавања, поштовања права радника, ефикасне заштите тих права и стварног социјалног дијалога не можемо говорити о достојанственом раду и достојанственом животу. Раст незапослености је континуиран, од почетка економске кризе, је само у Војводини, око 150.000 радника остало без посла. Нарочито су угрожени млади од којих је сваки други незапослен, а који чине више од трећине од укупног броја незапослених, као и радници који имају преко 50 година, који када једном остану без посла, тешко да се могу поново запослити. Да би се покриле основне потребе из потрошачке корпе потребно је 1,5 просечне зараде, односно више од три минималне зараде. То, наравно, важи за раднике који добијају своју плату, а велики је број оних који месецима, па и годинама раде бесплатно. Због тога је све већи број људи које се суочавају са озбиљним егзистенцијалним проблемима, у немогућности да својим радом прехране себе и своје породице. Као последица дуготрајне опште незапослености и ниског животног стандарда (сиромаштва) јављају се и одређене негативне тенденције као што су: рад на црно, сива економија, корупција и општа криминализација друштва који доводе до продубљивања друштвеног раслојавања и све већих социјалних девијација. Они који имају привилегију да раде, све чешће су изложени мобингу и кршењу радних права. Положај запослених у многим приватизованим предузећима своди се на то да више немају ни радно време, ни годишњи одмор, ни одговарајуће услове рада, ни редовне зараде, ни могућност да се лече а често пристају да раде за зараде мање од минималних како би обезбедили своју егзистенцију и задржали постојећа радна места. У таквим условима, запослени се не усуђују да се синдикално организују и делују и на тај начин заштите своја права, јер им се прети отказом. Самим тим, социјални дијалог се претвара у социјални монолог где послодавац поставља правила, а радници слепо слушају. Једном речју, одузето је достојанство радника и његовог рада. Глас радника се не уважава ни онда када су сви аргументи на његовој страни, када су власници и менаџери одговорни за лоше пословне резултате и пропадања предузећа, за разне привредне преступе, кршења закона, колективних уговора и разне друге злоупотребе и махинације. Неуређени и застарео систем инспекцијске контроле, недовољан број инспектора и судова, непостојање радних судова, исцрпљујући и дуготрајни судски поступци и други разлози довели су до стања општег неповерења у коме код радника преовладава осећај да их нико не штити и да су препуштени сами себи. У таквим околностима запослени су често принуђени да користе најрадикалније средство радничке борбе – штрајк, али нису ретки случајеви и да се одлуче на неке екстремније облике скретања пажње јавности на свој тежак положај, од штрајкова глађу, преко разних облика самоповређивања, па све до суицида. Најављене измене и допуне Закона о раду и Закона о штрајку усмерене су на то да се озакони досадашња пракса непримене и злоупотребе у примени прописа из области радних односа и отежа синдикално организовање и свеукупна борба за радничка права. Као озбиљна организација свесни смо потребе спровођења рестриктивних мера које су нужне за опстанак наше посрнуле привреде и друштва, али се оштро противимо да највећи терет реформи сносе радници. Због тога позивамо социјалне партнере да коначно схвате да измене прописа и економске мере које озбиљно утичу на положај радника не могу бити спроведене без уважавања ставова синдиката и без стварног социјалног дијалога, који до сада није постојао. Савез самосталних синдиката Војводине, обележавајући овај значајан дан, придружује се синдикатима широм света у јединственој борби за очување и унапређење радничких права која рад чине достојанственим.
NEPRIHVATLJIVE VLADINE EKONOMSKE MERE
Savez samostalnih sindikata Srbije ukazao je da su ekonomske mere Vlade Srbije restriktivne i neprihvatljive za sindikat, jer će pogoditi veliki broj građana I neće dovesti do pokretanja privrede. Predsednik SSSS Ljubisav Orbović rekao je na konferenciji za novinare da će povećanje PDV na osnovne životne namirnice za nezaposlene i radnike na “minimalcu” značiti jedan dan mesečno bez hrane. On je kritikovao i najavu oporezivanja plata u javnom sektoru, naglasivši da će ta mera najviše pogoditi zdravstvo, visoko školstvo i sudstvo, gde radi najobrazovaniji kadar koji država nastoji da zadrži u zemlji, ali ih na ovaj način kažnjava. "Ta mere će dovesti i do sukoba zaposlenih u javnom i realnom sektoru. Tačno je da razlika ne treba da postoji, ali ona ne postoji zbog toga što su u javnom sektoru plate prevelike, nego što su u realnom sektoru izuzetno niske plate, i ovo će biti signal da plate mogu da idu još niže, pa će većina biti na minimalnim zaradama", objasnio je Orbović.
On je ukazao da vladine mere neće uticati na razvoj privrede, kao i da su neprihvatljive izmene Zakona o radu koje trebaju da olakšaju dodatno otpuštanje radnika. Orbović je kritikovao i najavu da će se država ubuduće jeftinije zaduživati, jer je to, kako je ocenio, "logično i ne treba za to donositi posebnu meru". “Činjenica da je reč o merama koje traži Međunarodni monetarni fond, koji gde god je došao nije doneo ništa dobro za tu zemlju, kao I nepostojanje socijalnog dijaloga u poslednjih godinu dana, izaziva revolt kod građana, što će dovesti do toga da naš, a verovatno I drugi sindikati, svoje pravo potraže na ulicama”, kazao je Orbović. Predsednik Sindikata uprave Srbije, Njegoš Potežica, rekao je da progresivnim oporezivanjem u tom sektoru neće biti pogođeno 85 odsto radnika zbog niskih zarada.
"Ta mera, takođe, neće pogoditi ni zaposlene u osnovnom i srednjem obrazovanju, čije su plate ispod republičkog proseka, već samo one u visokom, što neće bitno popraviti republički budžet, ali će pogoršati život naučnih radnika", kazao je predsednik Sindikata obrazovanja Srbije, Branislav Pavlović. Prema rečima predsednika Sindikata zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti Srbije, Milana Grujića, ta mera obuhvatiće samo 16 odsto zaposlenih u toj delatnosti. On je upozorio da će se otpuštanjem radnika u javnom sektoru, koji broji oko 400.000 ljudi, znatno povećati broj nezaposlenih sa sadašnjih milion ljudi. “Mere su populističke I političke I nisu dugoročno sagledane, a efekti će biti minorni. Ako hoćemo stabilizaciju budžeta mora biti rešena siva ekonomija I sankcionisani tajkuni i ekstraprofiteri, koji su godinama iznosili kapital iz zemlje", ukazao je Grujić. Sekretar Sindikata zaposlenih u zdravstvu I socijalnoj zaštiti, Jelena Govedarica, predočila je da su zarade u tom sektoru samo za četiri odsto više od republičkog proseka, i da će merom pre svega biti pogođeni vrhunski stručnjaci, kakvih je u zdravstvu i tako malo.
Taj sindikat traži da zaposleni u zdravstvu budu izuzeti iz te mere, jer se njihove plate obezbeđuju iz doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, a ne iz sredstava budžeta.
Miroslav Belančić
