Zakon o radu
Poglavlje 7
ZAŠTITA ZAPOSLENIH
(od èlana 80 do èlana 103)
Zaposleni ima pravo na bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu, dužan je da poštuje propise o istom kako ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje, kao ni bezbednost i zdravlje zaposlenih i drugih lica, a o svakoj vrsti potencijalne opasnosti je dužan da obavesti poslodavca. Ukoliko zaposleni ima zdravstvene smetnje i za to poseduje nalaz nadležnog zdravstvenog organa ne može da radi niti prekovremeno niti da obavlja takve poslove koji bi izazvali pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja ili imalo posledice za njegovu okolinu. Zabranjeno je rasporeðivanje zaposlenog na poslove na kojima postoji poveæana opasnost od povreðivanja, profesionalnih i drugih oboljenja, ako ne ispunjava uslove za rad u pogledu zdravstvenog stanja, psihofizièke sposobnosti i doba života.
Zaposleni ima pravo na zaštitu liènih podataka u evidenciji poslodavca u cilju da se podaci o zaposlenom mogu koristiti samo u svrhe vezane za njegovo radno angažovanje, odnosno da se od zaposlenog mogu zahtevati i prikupljati samo takvi podaci.
Zaposleni mlaði od 18 godina: ne može biti rasporeðen na naroèito teške i po zdravlje štetne poslove; ne može raditi duže od 35 èasova nedeljno niti duže od 8 èasova dnevno; ne može raditi prekovremeno niti mu se može izvršiti preraspodela radnog vremena; ne može raditi noæu osim u sluèajevima striktno propisanih zakonom kada se mora obezbediti nadzor nad njegovim radom od strane punoletnog zaposlenog.
Lica starija od 18, a mlaða od 21 godine mogu raditi na naroèito teškim i po zdravlje štetnim poslovima samo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa kojim se potvrðuje da takav rad nije štetan za zdravlje konkretnog zaposlenog. Troškove lekarskog pregleda kojim se ovo dokazuje snosi poslodavac.
Zakonom je propisano da žena za vreme trudnoæe: ne može da radi na poslovima koji bi mogli štetiti njenom zdravlju i zdravlju deteta; ne može da radi prekovremeno i noæu ako bi to štetilo njenom zdravlju i zdravlju deteta a u poslednjih 8 nedelja trudnoæe ni pod kojim uslovima; nije dužna da prihvati preraspodelu radnog vremena, a ako je prihvata to potvrðuje davanjem pisane saglasnosti.
Zakon štiti i jednog od roditelja deteta do 3 godine života, samohranog roditelja deteta do 7. godina života ili deteta koje je težak invalid, kao i usvojioca, hranitelja odnosno staratelja ovakog deteta tako što onemoguæava prekovremeni rad, noæni rad ili preraspodelu radnog vremena bez njihove saglasnosti.
Zaposlena ima pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta. Porodiljsko odsustvo poèinje najranije 45 a najkasnije 28 dana od dana pre vremena odreðenog za poroðaj i traje tri meseca od dana poroðaja, a odsustvo radi nege deteta traje od završetka porodiljskog odsustva do isteka 365 dana od otpoèinjanja porodiljskog odsustva, za prvo i drugo dete. Pravo na porodiljsko odsustvo ima i otac deteta ako majka napusti dete, umre ili je iz drugih razloga spreèena da ga koristi bez obzira na to da li je ona u radnom odnosu ili nije, a pravo na odsustvo radi nege deteta otac deteta može ostvariti bez ogranièenja ako ga ne koristi majka deteta.
Zaposlena koja rodi treæe i svako naredno dete ima pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta u ukupnom trajanju od 2 godine. U pogledu moguænosti da otac novoroðenog deteta koristi ova prava primenjuje se isto pravilo koje važi za prvo i drugo dete. Pravo na porodiljsko odsustvo ima i zaposlena koja rodi mrtvo dete ili ako dete umre pre isteka porodiljskog odsustva.
Jedan od roditelja, usvojilaca, hranitelja, odnosno staratelja deteta koji boluje od teškog stepena psihofizièke ometenosti ima pravo da odsustvuje sa rada ili da radi sa polovinom radnog vremena radi nege deteta a najduže do navršenih 5 godina života deteta.
Hranitelj odnosno staratelj deteta mlaðeg od 5 godina života ima pravo na odsustvo sa rada 8 meseci od dana smeštaja deteta u hraniteljsku, odnosno starateljsku porodicu a ne duže od navršenih 5 godina života deteta. A ako je dete mlaðe od 3 meseca, ovo pravo traje do navršenih 11 meseci deteta. Ovo pravo ima jedan od usvojilaca za vreme prilagoðavanja deteta pre usvojenja.
Utvrðeno je pravo roditelja, odnosno staratelja deteta koje je ošteæeno deèijom paralizom, cerebralnom paralizom, nekom vrstom plegije ili koje boluje od mišiæne distrofije ili nekog drugog teškog oboljenja da radi sa skraæenim radnim vremenom ali ne kraæe od polovine punog radnog vremena.
Jedan od roditelja, usvojilaca, hranitelja odnosno staratelja ima pravo da odsustvuje sa rada dok dete ne navrši tri godine života pri èemu mu miruje radni odnos (neplaæeno odsustvo).
Zaposlenom invalidu rada poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti. Ako je zaposlenom utvrðeno da postoji opasnost od nastanka invalidnosti na odreðenim poslovima, poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje drugog odgovarajuæeg posla, ako zaposleni to odbije, poslodavac može da mu otkaže ugovor o radu.
Zaposleni je dužan da najkasnije u roku od 3 dana od dana nastupanja privremene spreèenosti za rad (bolovanje), o tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara (koju je on dužan da izda) a koja sadrži vreme oèekivane spreèenosti za rad. U sluèaju teže bolesti to može da uradi i èlan uže porodice ili drugo lice sa kojim zaposleni živi u porodiènom domaæinstvu. Ako zaposleni živi sam, potvrdu je dužan da dostavi u roku od tri dana nakon prestajanja razloga zbog kojih nije mogao to da uradi. Ako poslodavac posumnja u opravdanost razloga odsustvovanja sa rada, može da podnese zahtev nadležnom zdravstvenom organu radi utvrðivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog.
Belanèiæ Miroslav
