Da li æe nam ukinuti sud u Adi?
Verovatno su veæ svi èuli o nedavno završenom štrajku koji su vodili zaposleni u pravosuðu u cilju poboljšanja svog materijalnog položaja. Kaže se da proseènu republièku zaradu formiraju zarade zaposlenih u državnim organima. Što se tièe zaposlenih u pravosuðu, to svakako nije taèno, jer (ne raèunajuæi zarade sudija, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca) njihova plata daleko zaostaje od republièkog proseka.
Pomenuti štrajk je ubrzao dogaðanja na planu racionalizacije pravosuða, što su èelnici naše politike planirali veæ godinama, meðutim, kako stvari sada stoje, i sad æe produkovati samo falièna rešenja. Nacionalna strategija razvoja pravosuða predviða instituciju notara, koji æe preuzeti jedan deo poslova iz delokruga opštinskih sudova, kao što su overa potpisa i dokumenata, ostavine, itd., isto kao što su, u Vojvodini meðu prvima, sa opštinskog suda prebaèene zemljišne knjige u katastar (mada u Srbiji postoje mesta gde zemljišne knjige još ni ne postoje) i isto kao što æe voðenje istrage po danas važeæem, a ne primenjivanom Zakoniku o kriviènom postupku, raditi javna tužilaštva (danas je to u nadležnosti opštinskih i okružnih sudova).
U struènim krugovima kruže prièe (koje naravno ne moraju da budu taène) da æe se ukinuti svaki sud na teritoriji R. Srbije u kojima ima manje od pet zaposlenih sudija, bez obzira na to da o sprovoðenju gornjih rešenja, sa kojima bi sudovi i inaèe gubili deo svog delokruga, nema ni govora. To znaèi, da u sluèaju da ukinu sud u Adi pre nego što zaživi institucija notara, aðanima ostaje najbliži sud u Senti da bi overavali dokumenta, i ostvaruju svoja ostala prava koja su u iskljuèivoj nadležnosti opštinskih sudova. Ovde sam naravno mislio samo na one poslove koje se najviše nas tièu, ostavljajuæi sa strane raznorazne graðanskopravne sporove i kriviène predmete koje æe se moæi voditi samo u Senti.
Poznavajuæi gornje okolnosti, treba reæi da u Adi u Opštinskom sudu trenutno zaposleno 1,5, tj. jedan i po sudija. Ne radi se o grešci u kucanju, naime po propisima o sudovima, predsednik suda 50% (pola) svog radnog vremena mora utrošiti za rukovoðenje sudom, a tek u drugoj polovini radnog vremena može da se bavi sudijskim poslovima. U Adi, osim predsednika suda u "stalnom radnom odnosu" je još samo jedan sudija. Kažu da je statistika taèan skup netaènih podataka, što je u našem sluèaju potpuno na mestu, jer u Adi radi još dvojica sudija, s tim da jedan kao ispomoæ dolazi iz Subotice, a drugi iz Sente, što znaèi da nisu na platnom spisku našeg suda. Ako uzmemo u obzir gornje spletke, onda na žalost možemo zakljuèiti da æe Opštinski sud u Adi posle više od èetiri decenije biti ukinut.
Nakon završetka veæ pomenutog štrajka, sindikat pravosuða i vlada su izradili akcioni plan za rešavanje viška zaposlenih u pravosuðu, kojih po njima ima 2100 (sudije ne spadaju u zaposlene u pravosuðu, jer se oni biraju na osnovu sasvim drugih propisa, prema tome ne smatraju se državnim službenicima), po njima utvrðenom socijalnom programu, iako je za 2008. godinu kadrovskim planom predviðeno zaposlenje oko 2400 novih državnih službenika!? U isto vreme, vlada æe morati da zadrži 20 kosovskih sudova, koji praktièno ne postoje na Kosovu i Metohiji, veæ im je sedište prebaèeno na teritoriju Srbije, pa samim tim im je prestala faktièka teritorijalna nadležnost. Ovi sudovi æe morati opstati, jer država Srbija nikada neæe i ne može priznati otcepljenje 15% njene teritorije (što nijedna evropska država ne bi priznala da se radi o njenoj teritoriji).
Ali pre nego što uplivamo u mutne politièke vode, da se vratimo našoj užoj životnoj sredini.
Veæ se neko vreme èuje po èaršiji da æe sadašnje aðansko rukovodstvo, koristeæi svoje politièke veze, pokušati da postigne neki kompromis, da se Opštinski sud u Adi ne ukine, jer sud u Adi ima veæ dugu tradiciju, a po nekima, šta æe nam most, ako po pravdu moramo u komšiluk. Verujem da æe rukovodstvo naše opštine, a naroèito predsednik, uèiniti sve da do ukidanja suda u Adi ne doðe, a mi graðani Ade možemo samo da mu damo najširu podršku u tom njegovom poduhvatu. Ukoliko bi se ipak ukinuo sud u Adi, to bi bilo veoma žalosno, jer mimo ogromnog razvitka u proteklih godinu - dve i mimo razvitka koji nas tek oèekuje sa ovim rukovodstvom, Ada æe ipak postati jedno veliko "selo".
Istovremeno, dok svako može, praktièno nekažnjeno pretiti sudijama Opštinskog suda i ogovarati ih i dok oni moraju, zbog savesno obavljenog posla tražiti policijsku zaštitu za sebe i za svoje porodice, dok nezadovoljni "klijenti" mogu nasrnuti štapom na predsednicu suda (pripadnik pravosudne straže je spreèio da doðe do fizièkog napada), dok direktoricu doma zdravlja mogu udariti u glavu sekirom sakrivenom u vreæi i na kraju krajeva, dok predsednika opštine u svojoj kancelariji mogu napasti i naneti mu telesne povrede, dotle se postavlja pitanje, da li vredi biti rukovodilac ili sudija u Adi i raditi èasno i pošteno svoj posao za dobrobit svih nas.
Vaštag Robert
