Molski dobošar

SVINJOKOLJ – IV.

    Domaćica viče:
    - Ostavljajte poso, sto je postavljen, treba ručati!
    Majstor nešto gunđa, jer nije još sve posvršavao što je mislio, ali ipak ostavlja alat i pere masne ruke sve do lakata, dokle su mu i zavrnuti rukavi od košulje.
    - Aj'd  sad može po jedna ... – uporan je deda sa nuđenjem rakije.
    - E, sad može – kaže majstor i "dunu" prvu čašu do dna.
Kisela čorba od iznutrica zakuvana sa pirinčom, pečeno meso i nešto od nadeva, tek da se proba kakav je ukus. Krofne ošećerene vire iz vangle i strpljivo čekaju da dođu i one na red. Deca su još u avliji, jer ne ručaju zajedno sa starijima, neko mora da pazi na meso i nadeve od mačaka. Čvarci se već peku u tučanom kotlu, vatra mora biti ujednačena, a treba i velikom kutlačom ponekad provući po dnu kotla da mast ne zagore.
    Pošto u ono vreme nije bilo frižidera, meso se uglavnom usoljavalo i sušilo. Šunke, slanina, kolenice su u salamuri od dve do šest nedelja, a onda u pušnicu na ladan dim. Krmenadla se isecala u parčade koji su se prvo pekli, a onda ređali u limice i zalivali mašću. Tako spremljeno i u ladnom špajzu odloženo meso je moglo dočekati i letnje žege. Koristilo se u vreme košenja žita i kopanja kukuruza, kao "pojačana ishrana".
    Posle ručka čeljad onako zagrejana, punih stomaka, malko se i ulenje, a zadataka još podosta. Zato je takozvano drugo poluvreme svinjokolja teži deo celodnevnog posla.
    Dok majstor nadeva kobasice i ostali nadev, pomoćnici su iskonfekcionirali meso i ovešali šunke da se ocede. Kako se bliži veče, poslovi se svršavaju i ono što nije danas zgotovljeno, nastaviće se sutradan.
    E sad dolazi ono najinteresantnije, i ono što je karakterisalo svinjokolj toga vremena, a to je disnotorska večera. Govorilo se tada da večeras idem na disnotor kod toga i toga, i to je bila prava stvar.
    Na disnotor je obavezno pozivana rodbina, koja je živela u selu i prve komšije, a naravno i prijatelji. Domaćin je zakadio seljačku peć, kemence, dugačak astal je prekriven belim čaršavom i postavljen. U kujni domaćica sa snajom, ne vidi se od posla i od suda. Kuva se, peče, sarma se krčka. Kifle sa salom i pekmezom stavljene su u pećnicu da se peku. Gosti polako pristižu i sedaju za astal. Domaćin, već rumen kako od "severca" što je duvao ceo dan, tako od dobrog domaćeg vina, dočekuje goste. Deda sedi u pročelju i pošto je malo dremno posle ručka pored zakađene pećke, sad je oran za divan. Deca se poređala na klupu oko pećke i netrepćući slušaju šta to stariji razgovaraju. Na stolu je domaća rakija, vino, soda od Vase Muljage, a za decu kabeso. Stiže i Sima Mazgov sa dva tamburaša i gajdašem. Deda kao najstariji pozdravlja goste i nazdravlja da večera prođe u miru, zdravlju i raspoloženju, i da se i dogodine dabogda opet okupili. Sima udara tuš na ovu zdravicu i odsviraju bećarac.
    Večera kreće sa kiselom čorbom, pa pečenje i sarma. Tu je i paprikaš sa krompirom, kiseli kupus i paprika iz dumstflaše, pa krofne i kiflice od sala sa pekmezom od šljiva.
    Pa prijatno, i kolko ko može i dokle može!
    Tako je to nekada bilo dragi moji čitaoci, a ovo sam Vam ispričao da se stariji podsete, a mlađi da nauče.
    Ej, dobošaru, pa već je odmaklo i proleće, a ti još uvek kod disnotora!
    Pa šta, kasnimo i u Evropu, ima kade, stićemo i tamo ako se dotle ne raziđu...
    Živi i zdravi bili!