Dileme i muke poljoprivrednih proizvođača
Šta treba proizvoditi a da bude rentabilno?
Tema koja ovih dana najviše zaokuplja ratare je otkup pšenice. Problemi sa otkupom pšenice se ponavljaju iz godine u godinu. Stručnjaci kažu da je potrebno doneti nacionalnu strategiju, kojom bi se ceo sistem otkupa, čuvanja i regulisanja cena učinio efikasnijim. O tome kako neizvesnost oko cene pšenice pogađa ratare i o drugim aktuelnim temama razgovarala sam sa direktorom ZZ „Sterinovo“, g-dinom Zoranom Dragin dipl. ing. poljoprivrede.
Cena pšenice se još ne zna, iako je žetva uveliko u toku ( primedba: postojeći podatak u vreme izlaženja lista). Za sada se zna da će Direkcija za robne rezerve otkupiti 70.000 tona merkantilne pšenice po ceni od 12 dinara po kilogramu, a otkup će se obavljati isključivo od registrovanih individualnih proizvođača. Za to su napravljene i određene kvote po okruzima, kako bi otkup bio ravnomerno raspoređen na teritoriji cele Republike. Svi ostali poljoprivredni proizvođači koji ne budu učestvovali u ovom otkupu mogu da očekuju cenu koja će se kretati od 8,5 do 10,5 dinara po kilogramu. Navedena cena ne pokriva ni osnovni ulog sredstava ( obrada zemlje, seme, veštačko đubrivo, kombajniranje). Poljoprivrednici su uložili sredstva, kako bi dobili subvencije na svaki hektar zemlje po 14.000 dinara. Sigurno da ova subvencija znači onim poljoprivrednim proizvođačima koji imaju ogromne parcele. Kod malih i srednjih gazdinstava to nema efekta. Primera radi 70-tih godina četvoročlana porodica koja je imala 17 jutara zemlje mogla je solidno da živi i da školuje dva studenta. Prilike su sada sasvim drugačije. Četvoročlana porodica koja bi posejala 18 jutara pšenice kao zaradu bi imala samo subvenciju, a od nje ne bi mogla da se prehrani, a kamoli da školuje decu. Mnogi se odlučuju da pšenicu ostave za stočnu hranu, a pošto je kukuruz skuplji, njega prodaju. To je stvarno žalosno. Realna cena pšenice, sa kojom bi se mogli pokriti troškovi i ostvariti bar neka minimalna zarada, je 14-15 dinara po kilogramu. Ove godine prinos pšenice je osrednji i kreće se od 4-5 tona po hektaru. Zbog kiša kvalitet je nešto opao, ali ima i više nečistoća.
Da bi nevolja bila veća, i vremenske prilike uopšte nisu pogodovale uzgoju pšenice. Naime, od 2. maja svaki 2-3 dan je padala kiša. Olujne kiše i led pričinile su ogromne štete poljoprivrednicima. Ranije su poljoprivrednici osiguravali svoje parcele od leda i drugih nepogoda, ali sada nemaju novca za to. Nadalje, cena goriva je od 2008. godine do danas skočila duplo u evrima. Sve ono što seljak treba da kupi i uloži u proizvodnju poskupljuje, a njegovi proizvodi, bilo ratarskim ili stočarskim opada cena iz godine u godinu. Sa stočarstvom je ista situacija. Cena svinje je 90 dinara po kilogramu, što ne može da pokrije troškove proizvodnje. Isti slučaj je i sa ostalom stokom: prasad, jagnjad, telad itd. Stvara se jedna velika dilema kod proizvođača: Šta treba proizvoditi a da bude rentabilno? Mnogi su ušli u proizvodnju šećerne repe. Ove godine zbog kišovitog vremena trebalo je puno prskati šećernu repu kako bi se zaštitila, pa se opet dovodi u pitanje isplativost uzgoja zbog povećanih troškova.
Krediti koji su se nudili seljacima 2008. godine povukli su ih da uđu u obnovu mehanizacije i kupovinu zemlje. Poređenja radi, tada je cena pšenice bila 15 dinara po kilogramu, približno 20 evra. Momentalno se nudi cena oko 10 dinara, što je oko 10 evra, znači upola manje. Prema tome ne postoji nikakva garancija i sigurnost za ulaganje.
Ovogodišnja žetva je svakako jedna od težih, sa obzirom na vremenske prilike i neizvesnu cenu pšenice. Stav Ministarstva je da sve treba prepustiti ponudi i tražnji, ali svakako dok se ovoj temi ne bude pristupilo planski i definisala nacionalna strategija, položaj poljoprivrednika neće biti bolji.
Branislava Bakoš
