ZAKON O RADU

    Poštovani čitaoci u ovom broju nastavljamo upoznavanje sa odredbama važećeg Zakona o radu Republike Srbije (Sl. gl. RS broj 24/05 i 61/05).

    Poglavlje 6.
    ODMOR I ODSUSTVA
    (od člana 64 do člana 79)
    Odmor u u toku dnevnog rada za puno radno vreme (8 časova) iznosi najmanje 30 minuta. Za rad duži od 4 a kraći od 6 časova dnevno pripada najmanje 15 minuta. Za rad duži od punog radnog vremena, a najmanje 10 časova dnevno zaposleni ima pravo na odmor od najmanje 45 minuta. Ovaj odmor se ne može koristiti na početku i na kraju radnog vremena i uračunava se u radno vreme, a odluku o njegovom korišćenju u toku dnevnog rada donosi poslodavac.
    Zaposleni ima pravo na odmor između dva uzastopna radna dana u trajanju od najmanje 12 časova neprekidno.
    Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno. Po pravilu se koristi nedeljom, a ukoliko zbog prirode posla i organizacije rada to ne može onda je poslodavac dužan da zaposlenom obezbedi nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno drugim danom u toku nedelje.
    Zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti. Zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid radnog odnosa duži od 30 radnih dana stiče pravo da koristi godišnji odmor posle šest meseci neprekidnog rada. Zaposleni u toku kalendarske godine ima pravo na godišnji odmor u visini od najmanje 20 radnih dana, a opštim aktom i Ugovorom o radu ovaj minimum se uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme i drugih kriterijuma. Pri utvrđivanju dužine godišnjeg odmora radna nedelja računa se kao 5 radnih dana. Poslodavac je dužan u slučaju prestanka radnog odnosa da izda potvrdu o iskorišćenom broju dana godišnjeg odmora. Zaposleni ima pravo na srazmeran deo godišnjeg odmora ako u kalendarskoj godini u kojoj je prvi put zasnovao radni odnos nema 6 meseci neprekidnog rada ili ako je imao prekid radnog odnosa duži od 30 radnih dana. Godišnji odmor može da se koristi u dva dela, i u tom slučaju prvi deo u trajanju od najmanje 3 radne nedelje u toku kalendarske godine a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine. U zavisnosti od potrebe posla poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora uz prethodnu konsultaciju zaposlenog, o čemu je dužan da zaposlenom dostavi Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora. Izuzetno, ako to zahtevaju potrebe posla, poslodavac može da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora najkasnije 5 radnih dana, pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora. Ako poslodavac ne dostavi zaposlenom rešenje, smatra se da je zaposlenom uskratio pravo na godišnji odmor. Ako krivicom poslodavca zaposleni ne koristi godišnji odmor, ima pravo na naknadu štete u visini prosečne zarade u prethodna tri meseca.
    Zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada uz plaćanje naknade (plaćeno odsustvo)  u ukupnom trajanju od 7 radnih dana u tok kalendarske godine u slučaju sklapanja braka, porođaja supruge, teže bolesti člana uže porodice i drugo, a tačno vreme trajanja se utvrđuje opštim aktom i Ugovorom o radu. Pored ovih prava  zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo na 5 radnih dana za slučaj smrti člana uže porodice i 2 dana za svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi računajući i dan davanja krvi.
    Poslodavac može zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo). Za vreme neplaćenog odsustva zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa, ako za pojedina prava i obaveze Zakonom, opštim aktom i Ugovorom o radu nije drugačije određeno.
    Zaposleni ima pravo na mirovanje radnog odnosa u slučaju odlaska na odsluženje vojnog roka, upućivanje na rad u inostranstvo, privremenog upućivanja na rad kod drugog poslodavca, izbora odnosno imenovanja na funkciju u državnom organu, sindikatu, političkoj organizaciji ili drugu javnu funkciju, i u slučaju izdržavanja kazne zatvora u trajanju do 6 meseci. Zaposleni kome miruju prava i obaveze ima prava da se u roku od 15 dana vrati na rad kod poslodavca.

Miroslav Belančić