Priznanje najboljima

    Praznik naše opštine – 2 juli – je najbolja prilika da sagledamo ko kako je radio u jednom datom periodu, kako je doprineo razvoju opštine, koliko je učinio u interesu svoje sredine. Ako se nadje jedna organizacije, društvo ili pojedinac koji zaslužuje posebnu pažnju, to je najpogodniji momenat da im se preda javno priznanje, da im se zahvali dosada ulaženi rad.
    Ove godine među najboljima bila je i MILANKA ŠKRBIĆ metalurg, direktorica "Potisje-Precizni liv", kojoj je na dan opštine dodeljeno javno priznanje – medalja za svoje zasluge. Obrazloženje za javno priznanje glasi ovako: "G.đa Milanka Škrbić, metalurg iz Ade, za direktora Preciznog liva izabrana je još 1991 godine, koja uspešno vodi preduzeće punih petnaest godina. Njen dugogodišnji rad u ovom preduzeću i iskustvo od velikog su značaja za uspešno poslovanje preduzeća. Stalno pronalaženje novih mogućnosti i angažovanjem tehnoloških u ljudskih potencijala u livnici i stalno prilagođavanje promenama u okruženju, doprineli su da se za livnicu čuje i van granica naše zemlje. Cilj direktora je da svaki posao koji se može uraditi mora se prihvatiti i odraditi na najbolji mogući način."
    Kao direktor preduzeća i kao pojedinac, kako ocenjujete ovu nagradu – postavili smo joj prvo pitanje.
    - Po osnovi ne smatram da je to isključivo moj uspeh, jer bez stručnih saradnika, bez vrednih radnika ovo priznanje ne bi bila moja. Činjenica je da zahvaljujući njima, dobila sam ovo odlikovanje, što više smatram kao priznanje kolektiva nego moje lično priznanje. Ja sam samo jedna karika u tom lancu, stojim napred, ali ako sve nije povezano i ne funkcioniše, onda nema ni rezultata. Naš način rada je kao kod starih dobrih porodica. Jednostavno mora da se zna ko je glava u porodici, mora da se zna ko šta treba da radi i da se međusobno poštujemo. Kod nas ne postoji distanca radnik-rukovodioc, nego postoji odnos kao roditelj-dete-unuče. Ovaj odnos postavljen je još u 90-tih godina, kada nam je bilo najteže i toga se držimo i danas. Smatram da je to pravi put da jedna firma dobro posluje.
    Nagrada je dodeljena Vama, kao pojedincu, direktoru preduzeća. Da li smatrate to ličnim zaslugom.
    - Već sam naglasila da nisam pristalica ličnog priznanja. Smatram da pojedinac ništa sam nemože uraditi u jednom kolektivu, već svi zajedno. Zato je ovo priznanje što sam ja primila, priznanje kolektiva. Meni je najveće priznanje da radnik i u teškoj situaciji sam se snalazi, što dokazuje i sledeći primer: Nažalost, nedavno smo izgubili jednog vrednog radnika, rukovodioca Miloša Radujkov, koga smo ispratili dostojanstveno. Njegovi radnici na odeljenju sutradan rekli «direktorice, nama se čini da ovaj posao ne možemo uraditi za osam sati, mi ćemo ostati duže da završimo». To je priznanje kada radnici veruju u sebe, da sami predlažu da rade produženo, a ne da ja izdajem direktivu za prekovremeni rad.
    Prilikom razgovora sa ovom vrednom, energičnom ali poštenom, a sada i nagrađenom direktoricom, zamolili smo da kaže nekoliko reči o preduzeću, o načinu rada, o perspektivi i razvoju radne organizacije. Ona je istakla:
    - Od 1991 godine, kada sam postala direktor, nema godine da nešto novo nismo uradili. Ova firma u 90-tih godina radila za poljoprivredu i bazirala se na domaće tržište. Krajem 90-tih godina međutim počeli smo ekspanziju na osvajanju ino-tržišta. Mnogi nisu verovali da ćemo u tome uspeti. Ali kada smo izvršili porve isporuke za inostranstvo, nama je to značila kao ulaznica u svet. Verovala sam da je naše tržište osnova za zapadno-evropsko tržište. Ovo verovanje se obistinilo, jer kad smo stvorili odgovarajuće uslove za rad, došlo je i do rezultata. Sada već radimo za BMV, za nemačku željeznicu, što je dokaz da nas je Evropa prihvatila. U proizvodnom programu preduzeća zastupljen je asortiman za automobilsku industriju, poljoprivredu, delovi alatnih mašina, pneumatika, hidraulika itd. Precizni liv poseduje nemački TUF certifikat za sistem kvaliteta od 1999 godine. Zahvaljujući tome izvoz na zapadno-evropsko tržište neprestano se povećava i tražnja za odlivcima preciznog liva raste. Ostvarena proizvodnja u prošloj godini iznosi 78 tona, što je za 24% veće od prethodne godine. Od ukupne proizvodnje 80% odnosi se na izvoz proizvoda i usluga. Nadam se da će narednih godina izvršiće privatizacija, koja će najverovatnije biti sprovedena sa našim strateškim partnerom iz Nemačke.
    Na kraju recite nekoliko reči o radnoj disciplini, o nagrađivanju i sl.
    - U našoj fabrici postoji razrađen stimulativni sistem, kako za nagrađivanje tako i za kažnjavanje. Odmah treba da istaknem da smo izbegli sistem nagrađivanja svima podjednako, jer veoma je važan faktor kako se angažuje radnik u svom radu, kakve rezultate postigne, jer uglavnom na osnovu ovih komponenata utvrđujemo i nagrađivanje. A što se tiče discipline, malo pre sam već govorila o tome. Ja lično zadovoljan sam sa ponašanjem radnika i odnosom prema poslu. Uspeli smo razbiti tu famu da ne možeš toliko malo platiti koliko malo radim. Postoji jedan takmičarski duh među radnicima, a što je još vrednije, svest radnika je na zavidnom nivou. Svaki zna kad treba da se povuče, a zna i to kada treba dati inicijativu, sve u cilju uspešnijeg rada. Primera radi, kada sam 1978 godine došla u preduzeće, sve što sam naučila, naučila sam od svojih radnika. I dan danas sam jako često u proizvodnji, jer smatram da problemi se ne rešavaju u kancelariji, već dole u bazi. Zato najmanje vremena sprovodim ovde u kancelariji. Važno je stvoriti atmosferu i osećaj kod radnika da je firma tvoja, da radnik oseća da ne radi za drugog, već za sebe. Moji radnici znaju to, i tako se i ponašaju. Ovde u fabrici ne postoji politika. Postoji samo čovek. Zato čuvamo radnike koji su ostavili ovde svoj radni vek, zaštitimo ih, ali za neradnika nema mesta. Bez obzira čije je to dete. Ako izbacimo politiku, nacionalnost i slične "negativne pojave", nema razloga da postignemo još boilje rezultate – završila je razgovor dorektorica Milanka Škrbić.