Vreme i način sadnje ruža

    Najbolje vreme za sađenje ruža je jesen i proleće. Važno je da se sa sadnjom ne zakasni ni u jesen, ni u proleće. Kod kasne jesenje sadnje (decembar) biljke ne mogu da se ukorene i žile veoma lako stradaju od truleži, a nadzemni delovi od niskih temperatura. Kod majske sadnje sadnice su već poterale u trapu i zbog toga im je potrebno snažnije orezivanje i neprekidno zalivanje. Obično sadnice kod kasne prolećne sadnje ne mogu dovoljno da se užile i visoke temperature ih već u junu unište. Prema tome, ruže treba saditi u jesen po prestanku vegetacije od sredine oktobra do sredine novembra, a u proleće čim jaki prolećni mrazevi prestanu.
    Jesenja sadnja ima puno prednosti nad prolećnom: bolji je prijem sadnica, duži je rok sadnje. Koren se na sadnicama orezuje, pri čemu se odstranjuju sve bolesne žile, a oštećene se skraćuju sve do zdravog dela. Žile se bez bojaznosti mogu skratiti na 15-20 cm dužine. Naročito kod prolećne sadnje praktikuje se umakanje žila u ilovaču rastvorenu u vodi.

    Posle skraćivanja žila treba orezati i nadzemni deo. Kod jesenje sadnje ruže se orezuju vrlo malo, uklanjaju se samo ostaci cvetova i slabe, oštećene grane, a u proleće se vrši glavno orezivanje. Tada se svi izdanci dobro prekrate. Na jakim izdancima ostavljaju se 3-4 razvijena pupoljka, a slabije grane prekraćuju na 2 okca. Ovako se obezbeđuje bolji prijem ruža.
    Za sadnju treba kopati rupe duboke i široke oko 40 cm. Suviše male rupe su štetne, jer žile ne mogu zauzeti prirodan položaj. Na žile se nabaci malo zemlje, pažljivo se nagazi, pa se rupa zatrpa do vrha, a zatim se zemlja ponovo nagazi i to idući od ivice rupe ka sredini. U ulegnuće koje je nastalo gaženjem, sipa se voda oko sadnice. Kad zemljište upije vodu, sadnica se zagrće motikom, dok se oko nje ne stvori humka koja ravnomerno prekriva sve izdanke za oko 10 cm. Zagrtanjem se u toku zime štite biljke od izmrzavanja, naročito za vreme mrazeva bez snežnog pokrivača.
    U proleće, najpogodnije vreme za odgrtanje ruža jesu oblačni i kišni dani, jer tada mladi izdanci ne stradaju od sunca.
    Za razliku od ukrasnog šiblja i drveća koje se sade na istu dubini na kojoj su bili u rasadniku, ruže se sade drugačije. Ruža ima na korenovom vratu podloge nakalemljeno okce i taj deo je jako osetljiv na mrazeve. Prema tome, ruže se pri sadnji postavljaju tako da mesto kalemljenja bude posle sadnje 3-5 cm ispod zemljišne površine.
    Veoma je važno odrediti najpovoljniju gustinu sadnje, jer će od pravilne gustine zavisiti kako će se ruža razvijati, bokoriti i cvetati.
    U praksi se primenjuju sledeće gustine i razmaci sadnje i sve poliante i niskorastuće ruže sade se na razmkaku 35 x 35 cm (odnosno 7-8 sadnica na m2). Ruže za rezanje (čajevke) se sade na 45 x 45 cm (4-5 sadnica na m2).

Šterbik Ildiko