MOLSKI DOBOŠAR U ĐERDAPSKOJ KLISURI   II

    Naslonjena jednom stranom na planinsku liticu, na samoj krivini magistralnog puta Golubačka tvrđava dominira ovim delom Đerdapske klisure. Pošto put bukvalno prolazi kroz tvrđavu malo smo usporili vožnju i bacili pogled na nju bez zadržavanja, jer smo već kasnili sa dolaskom u Donji Milanovac. Izlazeći iz tvrđave ponovo smo na samoj obali Dunava sa naše leve strane, a desno oštre planinske litice. Nailazi prvi tunel od ukupno 25 koliko ih ima do Donjeg Milanovca. Dužine od pedesetak pa do 250 metara ovi tuneli za nas Vojvođane predstavljaju atrakciju pogotovo što su uvek u nekoj krivini pa em mračno, em krivo. Jedino je ađanska dupla krivina slična ovima. Skoncentrisani na put, tunele i krivine, a pogotovu na prelep pejzaž, ni ne primećujemo da već ulazimo u Donji Milanovac, našu krajnju destinaciju putešestvija ovog.

    Donji Milanovac ili kako meštani kažu novi Milanovac, jer je staro selo Milanovac potopljeno u akumulacionom jezeru na dubini od oko tridesetak metara, lep gradić. Ime je dobilo po Srpskom kralju Milanu Obrenoviću, a Gornji Milanovac je pobratim grad, pošto nose isto ime to jest, Milanovo. Mesto je na samoj obali Dunava, a što bi mi Molci rekli pod brdom. Sa druge strane pa kao da je na nekoj kosini, što u stvari i jeste.
    Donji Milanovac je poznat i po Lepenskom Viru gde su pronađene kosti od mamuta, praistorijske životinje ogromnih kljova. Po tome je nazvan i velelepni hotel «Lepenski vir» koji je i zaštitni znak D. Milanovca.
    Kada se povede reč o turizmu u ovoj eri privatizacije i ovaj hotel je kupio kažu neki Šapčanin, kao i naš PIK «Halas Jožef» što je kupio njegov «zemljak».
    Meštani pričaju da nije ni znao šta kupuje misleći da je to neki motel na dobrom mestu, pa ajd' da ga kupi.
    Kad je došao da vidi šta je kupio, on se poplašio od veličine i impozantnosti objekta i samo je rekao: «Pa šta ću ja sada sa ovim da radim?»
    Meštani pričaju, Dunav teče, a mi stigli.
    Domaćini, organizatori takmičenja u sportskom ribolovu na malu udicu, čekaju nas na terasi gradske kafane, a gde bi na drugom mestu.
    Srdačni pozdravi dobrodošlice kao i što priliči starim znancima koje samo pecaroši znaju i umeju. Konačno se svi opuštamo i posle duge vožnje i 345 pređena kilometra prepuštamo se volji domaćina, a oni su baš bili raspoloženi što bi rekli domaćinski.
    - Kanda sam se rasprič'o i raspis'o, pa neće sve stati, a žao mi je da ne čujete šta je posle bilo.
    Strpite se, nastavak sledi

S poštovanjem Vaš Molski Dobošar
KuK