PRIVATIZACIJA I NJENI EFEKTI

    Prema slobodnim sindikalnim procenama od 1 300 privatizovana preduzeća u Srbiji (aukcija + tender + prodaja kontrolonog paketa akcija) 15% se može smatrati uspešnim, 15% delimično uspešnim a čak oko 70% do sada obavljenih privatizacija se može smatrati neuspešnim. Tragedija je što u tih 70% preduzeća se nalazi oko 700 000 radnika. Inače, od početka privatizacije oko 300 000 zaposlenih je ostalo bez posla. U uspešna preduzeća se uglavnom ubrajaju ona gde je uložen strani kapital i gde većinski vlasnik poštuje sve svoje obaveze iz kupoprodajnog ugovora, i gde su prava i obaveze zaposlenih regulisana kolektivnim ugovorima (strani partner čak insistira da budu potpisani pojedinačni kolektivni ugovori, a ne kako naša Vlada kaže da se strani ulagači plaše da kupuju naša preduzeća zbog »velikih« prava zaposlenih), i tu se uglavnom proizvodnja odvija na valjan način uz uvođenje dodatnih razvojnih programa. U delimično uspešne privatizacije se uglavnom ubrajaju ona preduzeća gde su većinski vlasnici ili konzorcijum zaposlenih ili konzorcijum određenih domaćih preduzeća, jer se tu proizvodnja uglavnom nesmetano odvija, primaju se kakve - takve zarade, jedino manji problem predstavlja dodatno investiranje u dalji razvoj preduzeća. Najviše problema ima u onim preduzećima (čast izuzecima) gde su većinski vlasnici fizička lica i gde se krše kako odredbe kupoprodajnih ugovora tako i kolektivnih ugovora, dolazi do prestanka ili pada proizvodnje, neisplaćivanja zarade zaposlenima, što često dovodi do velikih lomova i štrajkova u samom preduzeću, koje pada u jednu agoniju bez perspektive sa neizvesnim ishodom što se same sudbine preduzeća tiče. U Vojvodini je privatizovano 359 preduzeća javnom aukcijom, i 11 preduzeća tenderom. Od toga je Agencija za privatizaciju u 294 preduzeća izvršila kontrolu. U 73 preduzeća je predložen raskid kupoprodajnog ugovora, a u 43 preduzeća je pred nadležnim trgovinskim sudovima pokrenut postupak raskida kupoprodajnih ugovora zbog nepoštovanja istih. Kao što je poznato u našoj opštini je 10 preduzeća privatizovano metodom javne aukcije od čega je u tri preduzeća ("Zora" A.D., "Progres" A.D. i "Potisje – Remont" A.D.) Agencija za privatizaciju raskinula kupoprodajne ugovore sa većinskim vlasnicima i pokrenula postupak kod nadležnih trgovinskih sudova protiv istih. Tragedija u svim ovim slučajevima je što su ti postupci dugi i neizvesni i do današnjeg dana nisu okončani.
    Stoga je Veće Saveza samostalnih sindikata Vojvodine na svojoj sednici održanoj 25. oktobra 2004. godine u Novom Sadu energično reagovalo prema nadležnim organima kako bi se ove situacije prevazišle i to:
    - Od nadležnih Trgovinskih sudova se zahteva da se sporovi po osnovu tužbe za raskid kupoprodajnih ugovora rešavaju prioritetno i po hitnom postupku.
    - Od Agencije za privatizaciju se zahteva da zbog otklanjanja niza pravnih manjkavosti, nepreciznosti i nedorečenosti odredaba Ugovora o prodaji društvenog kapitala izmeni odredbe istih koje su osnov za pokretanje procedure raskida sa kupcem i koji su često razlog za dužinu trajanja parničnog postupka.
    - Od Vlade Republike Srbije se zahteva izmena Zakona o privatizaciji i Zakona o preduzećima kako bi se omogućilo uvođenje privremene mere – imenovanja privremenog organa rukovođenja preduzećem do okončanja sudskog postupka raskida ugovora u slučajevima kada preduzeća ne može da funkcioniše.
    - Od istih organa se takođe zahteva da kroz izmene Zakona o privatizaciji potpuno urede pravno-materijalne posledice raskida kupoprodajnog ugovora (prava koja gubi kupac, postupak naknade štete, da li kupac ostaje vlasnik u delu izvršene dokapitalizacije ako je do momenta raskida urađena) kao i da se precizno definiše da ostaju na snazi stečena prava zaposlenih na besplatne akcije kao i prava iz tih akcija. Takođe, se od Vlade, Ministarstva i Agencije zahteva pošto su oni isključivi prodavci društvenog kapitala da preuzmu obaveze isplate minimalnih zarada zaposlenima u preduzećima u kojima zbog postupka raskida kupoprodajnih ugovora dolazi do blokade u upravljanju i poslovanju preduzeća a po toj osnovi i do neisplaćivanja zarada.
    Organi Saveza samostalnih sindikata i sindikata svakako nisu protiv privatizacije, koja predstavlja neminovnost, ali ta privatizacija mora biti brza i pravedna sa pravim strateškim partnerima a ako njih nema onda ne po svaku cenu. Određene ineteresne grupe i pojedinci iskorišćavaju ovu celu gore navedenu situaciju i pokušavaju preko određenih pojedinaca i grupa u samom preduzeću (kojih nažalost dosta ima) da na brz i lak način dođu do velikog kapitala koji se godinama stvarao pri tom ne mareći za dalju sudbinu zaposlenih i opstanak samog preduzeća. Velike tragedije se dešavaju i u nekim preduzećima koja su još uvek u društvenoj svojini, gde određeni pojedinci na rukovodećim položajima umišljaju da su mali bogovi i da su u najmanju ruku oni već vlasnici i nesmetano vrše "divlju privatizaciju" po sistemu "vozi tuđe što mož, luđe" ne hajući pri tom mnogo za tekuću proizvodnju i isplate zarada zaposlenima (da li je to možda priprema za stečaj ili burazersku privatizaciju preduzeća).
    I na kraju kao sindikalci sa žaljenjem moramo konstatovati da i pored najave, Vlada Republike Srbije nije ispoštovala dogovor sa socijalnim partnerima u delu donošenja novih zakona iz radnog zakonodavstva i da je trenutno u skupštinskoj proceduri samo Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova i Zakon o Socijalno-ekonomskom savetu dok za nas najbitniji i najosnovniji Zakon o radu kao i Zakon o štrajku i Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu još nisu usvojeni na sednici Vlade Republike Srbije a kamoli da su u skupštinskoj proceduri. Tranzicija je bolna ali da demokratija ponekad ne prelazi u anarhiju lakše i na pravedniji način bi se mogla podneti.
    I jedna zanimljivost. Većinski vlasnik Subotičkog "Pionira" je na pregovorima sa sindikalnom organizacijom ovog preduzeća insistirao da u Pojedinačni kolektivni ugovor uđe odredba po kojoj je svaki radnik dužan da sa svojom porodicom svake godine o trošku većinskog vlasnika 20 dana letuje na moru. Ima logike, jer odmoran i zadovoljan radnik više pruža na svom radnom mestu. E, da je takvih primera više.