ZAKON O RADU

• Kao što vam je poznato tranzicija u Republici Srbiji se polako privodi kraju, ali uprkos činjenici da je rok za okončanje privatizacije mart 2007. godine, za očekivati je da će se ovaj rok verovatno produžiti makar do kraja godine već i zbog same činjenice da je još uvek neprivatizovano oko 1000 preduzeća iz društvenog sektora, a tek predstoji i privatizacija velikih sistema i javnih preduzeća (EPS, NIS i sl.) kao i drugih javnih komunalnih i stambenih preduzeća za koje još nije doneta određena zakonska regulativa. 

    U iskonskoj borbi između sveta kapitala i sveta rada je uvek bilo socijalnih konflikata koji se svuda u svetu najčešće rešavaju na jedan demokratski i civilizovan način i to socijalnim dijalogom. Socijalni dijalog je kod nas nažalost tek u povoju i mada predstavlja jedan od uslova u ulazak u Evropsku uniju, još se uvek malo koristi u našem društvu kao metod rešavanja nagomilanih socijalnih konflikata. Socijalni dijalog u našoj opštini takođe još nije zaživeo, uprkos višegodišnjem insistiranju Saveza samostalnih sindikata opštine Ada kod nadležnih organa lokalne samouprave i uprkos činjenici da je ista predviđena u dokumentu "Strategija razvoja opštine Ada za period 2005-2012" i da nakon obavljanja određenih predradnji još uvek nije formiran i ne funkcioniše Socijalno-ekonomski savet opštine Ada, kao telo na kojem bi se javno progovorilo o socijalnim konfliktima u preduzećima sa teritorije naše opštine i gde bi se kroz jedan tripartitan dijalog (sindikat, poslodavci, lokalna samouprava) prevazišli problemi i zauzeli zajednički stavovi po tim pitanjima. A dotle će kao i do sada svako na svoj način, a najviše politikom "guranja glave u pesak" čekati da se određene situacije same od sebe reše. U ovakvoj situaciji Savezu samostalnih sindikata opštine Ada kao jedinoj reprezentativnoj interesnoj organizaciji zaposlenih na teritoriji opštine Ada  ne preostaje ništa drugo nego da se sa svojim članovima, a primenom svih metoda sindikalne borbe stavi u zaštitu materijalno-socijalnog položaja i radno-pravnog starusa zaposlenih.
    Kraj tranzicije je kao što se i očekivalo doveo do relativno visokog stepena ugrožavanja elementarnih radničkih prava, iako smo znali da će prelazak iz socijalističkog samoupravljanja u liberalni kapitalizam donekle derogirati radnička prava, situacija je mnogo tragičnija, jer se u pojedinim preduzećima radnici tretiraju ne samo kao obična najamna radna snaga, već nažalost i kao robovi u najcrnjem periodu robovlasničkog društva, što smo već davno trebali zaboraviti. Čast izuzecima, koji su ipak shvatili da je radnik najbolja investicija, i da samo zadovoljan radnik kome nisu uskraćena njegova prava poštuje i svoje obaveze i dužnosti i da je na taj način najproduktivniji.
    Iz svega gore navedenog a i zbog činjenice da nisu svi zaposleni na teritoriji naše opštine i sindikalno organizovani (a samim tim i informisani), Savez samostalnih sindikata opštine Ada će se truditi da u narednim brojevima malo detaljnije informiše čitaoce o važećem Zakonu o radu, kojim su regulisana sva prava ali i obaveze i dužnosti zaposlenih. Zakon o radu Republike Srbije koji je donet dana 08. marta 2005. godine (Službeni glasnik RS br: 24/05 i izmene i dopune 61/05) je usklađen sa direktivama Evropske unije i u njemu su pojedina pitanja preuzeta iz Opšteg kolektivnog ugovora koji je prestao da važi 23. septembra 2005. godine i on sadrži minimum prava koje svaki poslodavac mora da obezbedi zaposlenima u Republici Srbiji. Sastoji se od 287 članova razvrstanih u XXIII poglavlja i to po sledećim temama: - osnovne odredbe; - zasnivanje radnog odnosa; - ugovor o pravima i obavezama direktora; - obrazovanje, stručno osposobljavanje i usavršavanje; - radno vreme; - odmori i odsustva; - zaštita zaposlenih; - zarada, naknada zarade i druga primanja; - potraživanja zaposlenih u slučaju stečajnog postupka; - prava zaposlenih kod promene poslodavca; - višak zaposlenih; - klauzula zabrana konkurencije; - naknada štete; - udaljenje zaposlenih sa rada; - izmena ugovora o radu; - prestanak radnog odnosa; - ostvarivanje i zaštita prava zaposlenih; - posebne odredbe; - organizacija zaposlenih i poslodavaca; - kolektivni ugovori; - nadzor; - kaznene odredbe; - prelazne i završne odredbe.
    Pošto smo rekli da ćemo se u narednom periodu opširnije baviti gore navedenim temama za sada samo još toliko da po  članu 193 gore pomenutog Zakona o radu zaposlenima se mora u pisanom obliku dostaviti svako rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti sa obrazloženjem i poukom o pravnom leku, i oni ukoliko osete da su im time ugrožena elementarna radnička prava mogu se u zaštiti istih obratiti nadležnim sindikalnim, inspekcijskim i sudskim organima. Ako su sindikalno organizovani, onda se obraćaju svom predsedniku sindikalne organizacije u preduzeću ili ustanovi, a zatim i Savezu samostalnih sindikata opštine Ada (telefon 851-086) ili lično na adresu Ada, Lenjinova 1, zatim  nadležnim inpekcijskim službama koje vrše nadzor i izriču kaznene mere novčane kazne (za kršenje Zakona i do 1.000.000,00 dinara), na sledeće telefone: Republička inspekcija rada Kikinda – 0230-21-030, ili Senta 815-274, a postoji i mogućnost obraćanja nadležnom sudu u roku od 90 dana od dana dostavljanja rešenja.
    Nadamo se da otvaranjem ove za mnoge tabu teme (osim sindikalnih aktivista malo je zaposlenih upoznato sa svojim pravima i obavezama iz pozitivnih zakonskih propisa) nećemo otvoriti "Pandorinu kutiju" u smislu zaoštravanja odnosa između poslodavaca i zaposlenih, već jednostavno imamo nameru da na jedan fer i korektan način ovi odnosi postanu onakvi kakvi i treba da budu i da se uspostavi jedno uzajamno poštovanje, jer na kraju krajeva ako je neko vlasnik kapitala, ne znači da je i vlasnik radnika a kamoli njihovih ljudskih duša.

Belančić Miroslav