MOLSKI  DOBOŠAR
MOLSKO KUPALIŠTE

    Leto je konačno stiglo i u naše malo mesto. Junske i ove julske vrućine nagoveštavaju jedno zaista lepo i toplo leto.
    Konačno smo se ugrejali i razgrejali posle duge zime i hladnog proleća. Nažalost ne može sve da bude potaman. Imamo toplo leto, ali nemamo našu Tisu. Veliki vodostaj učinio je svoje, tako da je naša lepotica nedostupna za rashlađivanje kupača željnih Tisinog zagrljaja i pravog uživanja, koje samo ona može da pruži u ove vrele letnje dane. Sve se to nekako poremetilo u odnosu na pre nekih tridesetak godina, što bi rekli nije normalno.
    Sećam se, da smo već za prvi maj odvažno otvarali sezonu kupanja. Doduše, to nas je često koštalo ili nazeba ili batina od brižnih roditelja. Ali mladost je takva i ne bi bilo dobro da je drugačije. Sa završetkom školske godine počinjalo je za nas dugo toplo leto. Mol je uvek imao uređeno kupalište i drveni splav sa dva bazena, veliki i mali. Ozidane kabine za presvlačenje bile su retkost toga vremena čak i u većim mestima. Ali Mol je to imao, kao i kafanu „VENECIJU“, koja je u ta vremena u letnjoj sezoni bila najatraktivniji i najposećeniji ugostiteljski objekat od Bečeja do Sente. Ispod velike terase kafane „Venecija,“ koja se spuštala ka Tisi nalazio se zemljani teren za sportske aktivnosti sa koševima i golićima za fudbal na male golove.
    Ono što je karakterisalo Molsku plažu toga vremena, bilo je to već pomenuto kupatilo na Tisi. S obzirom da je deo obale Tise gde je postojala plaža bio dosta strm i nepristupačan za ulazak u vodu, pogotovo deci, napravljen je drveni ponton na metalnim buradima sa dva bazena. Do toga pontona sa obale se ulazilo preko drvenog mostića dužine oko pet do šest metara. Ovo „kupatilo“, kako smo ga zvali, pravljeno je i obnavljano svake godine pred sezonu kupanja. Preko zime ono je propadalo iako je bilo izvlačeno na obalu. Mi, deca sa nestrpljenjem smo isčekivali dan kada će i kupatilo „proraditi“.Po ceo dan smo provodili tamo sa majstorima, kada su počinjali radovi na kupatilu. Godinama glavni majstori za opravku i stavljanje pontona u aktivno stanje bili su Molci, Dragin Mila, zvani Bača i Radulaški Ivan, zvani Pika. Ova dva majstora bili su par najobožavanijih ljudi u selu sa našeg aspekta. Zadušno smo pomagali oko rekonstrukcije objekta i bili presrećni kada je on završen i porinut u vodu. Kupali smo se do besvesti, sve dok nam nisu usne poplavile i počeli drhtati, kao da su nam struju pustili u guzicu.
    Kupalište je imalo i čuvara, koji je kao službeno lice mesnog odbora, imao zadatak da naplaćuje ulaznicu na plažu a i da održava red na objektu. Jakšić Maksa, „Bundevin“ otac (o.p.) godinama je bio neprikosnoveni izvršilac tih zadataka, često preterujući u svojoj savesnosti. Mi, deca obožavali smo da ga nerviramo i provociramo počev od neplaćnja ulaznice pa do sitnih disciplinskih ispada, koji se Maksi nikako nisu dopadali i on se besomučno trudio da nas primora na red i disciplinu.
    NASTAVAK  SLEDI !!!
    Dragi Moji Čitaoci PANORAME, uživajte i iskoristite ove divne i tople letnje dane na prelepim bazenima sportskog i rekreativnog centra ADICA. A Vi, stariji, sa setom se sećajte našeg Molskog drvenog pontona sa velikim i malim bazenom.
    Uživajte, voli Vas vaš