Pao je sneg
pa pokrio breg,
a selo celo postalo belo.
Deca veselo
na sokak istrčala
pa brzo na breg
Ura – pao je sneg !

    E pa malo sutra, nema nam snega. A kad zimi nema snega i naš mali breg je tužan. Tužan, usamljen i blatnjav. Celo nam je selo neobično sivo i tmurno, a blata do članaka. Čini mi se da ga nikada nije bilo toliko kao sada. I baš je ružno, izvini, volim Te, ali što je – tu je.
    Prekopaše nas ove jeseni i uzduž i popreko. Malo gasovodci, a malo i telefonci. Ostaviše nezatrpane kanale uzduž trotoara, prelaza i raskrsnica, pa se sve to raskvasilo, raznelo i razišlo po trotoarima i putevima.
    Ne kritikujem, samo konstatujem činjenično stanje. Eh, da se to smrzlo, pa sneg lepo pokrio, sve to što ne valja, ni po brige, ali nažalost nema ga.
    Zato zapevajmo i zamolimo ga da dođe malo i do nas.

Padaj, padaj sneže beli,
da se čeljad rasveseli.
Da nam selo tad zablista
i pokrije rupa trista.

Padaj, padaj sneže beli
pa nam pokri brežić celi,
nek niz njega jure sanke
pa da bude kao iz bajke.

    Bože pomozi i uzdravlju !

    Vaš Dobošar

KuK.