Molski dobošar
ZNAMENITI MOLCI
Novak Radoniæ
Novak Radoniæ roðen je u Molu 1826. godine i priznati je slikar svoga vremena. Prve pouke dobio u Senti i Aradu. Studirao akademiju u Beèu. Proputovao Evropu a najduže se zadržao u Italiji.
Pored slikarstva bavio se i književnošæu i publicistièkim radom. Bio je potpredsednik Književnog odeljenja Matice srpske i njen bibliotekar. Izradio je veliki broj portreta i ocrtao nekoliko ikonostasa u pravoslavnim hramovima i manastirima Baèke, Srema i Banata.
Ovih dana napravio sam jednu blic anketu meðu molskim osnovcima na temu:
Deco, da li ste èuli za Novaka Radoniæa i šta znate o njemu?
- Jeste, èuli smo, pa naša osnovna škola u Molu nosi ime ovog znamenitog èoveka rodom iz Mola.
- Ja znam za Novaka Radoniæa, jer ulica u kojoj živim, nosi njegovo ime i prezime.
- On je napisao „Molska mudrovanja” sa kojima se mi Molci ponosimo.
- Ja sam èuo da u pravoslavnoj crkvi u Adi ima njegovih slika (ikona), koje je on oslikao.
- Nekadašnje kulturno umetnièko društvo u Molu nosilo je njegovo ime „NOVAK”
Da li znate gde je rodna kuæa Novakova?
- Ne znam.
- Ja mislim da znam, ali tamo nema kuæe.
- Ja se seæam da je to negde iza "Partizana" preko od pravoslavne crkve.
-Meni je mama prièala da je na toj kuæi postojala mermerna ploèa, na kojoj je pisalo da je tu roðen Novak Radoniæ
Da deco, u pravu ste. U ulici koja nosi njegovo ime na kuænom broju 17, odmah iza nekadašnjeg DTV "Partizan" nalazila se rodna kuæa Novaka Radoniæa.
Tu je proveo detinjstvo, a nakon smrti roditelja, kuæa je prodata i jedno vreme izdavana za stanovanje. Davne 1957. godine stavljena je mermerna ploèa na ovu kuæu da se zna da je tu roðen i jedno vreme živeo naš znameniti Molac.
- A zašto èiko danas nema te kuæe, kada je Novak Radoniæ toliko zadužio nas Molce?
- Baš bi bilo lepo da ta kuæa još postoji, mogli bi mi deca de je obilazimo i da još više nauèimo o životu Novaka Radoniæa.
- Eto kako Èika Jova Jovanoviæ Zmaj ima rodnu kuæu u S. Kamenici, pa mi tamo idemo na ekskurzije, i u Senti postoji rodna kuæa Stevana Sremca, a u Srpskoj Crnji Ðure Jakšiæa.
Deco, je li znate, gde je u Molu zadružni dom i stari bioskop?
- Muk i tišina… A, ona velika kuæa što joj je pao krov a unutra raste korov, vrata i prozori razbijeni, pa lièi na avetinju. Je l' to?
Jeste deco, to je nažalost taj stari bioskop koga su posle drugog svetskog rata izgradili dobrovoljnim radom, radni ljudi Mola, da bi se u njemu okupljali i održavale kulturne manifestacije.
- Ali kakve to ima veze sa rodnom kuæom Novaka Radoniæa?! – izrekne u dahu jedan od sagovornika.
Ima deco, i te kako ima.
Sve su to nažalost mrtvi spomenici naše nebrige i nezainteresovanosti za ono o èemu bi morali da vodimo raèuna i da ih negujemo, barem zbog buduæih naraštaja. Svaka iole napredna civilizacija (društvo) èuva i neguje neko svoje korenje, poreklo i tradiciju. Kod nas se to sada faktièki svelo na usmeno predanje. Ko æe buduæim naraštajima svedoèiti o velikanu kao što je naš N. Radoniæ, koji je uspeo da se izdigne iz ove prašnjave ravnice i ponosno ponese ime našeg Mola u veliki svet
Primedba autora:
Rodna kuæa Novaka Radoniæa u Molu zaista više ne postoji. Kuæa se orušila, nasledinici su plac prodali. Od nadležnih dobio sam sledeæi odgovor na pitanje: zašto se nije nešto uèinilo da se ta spomen kuæa oèuva? Inicijativa za oèuvanje je postojala, navodno je stavljena pod zaštitu kao spomenik od šireg znaèaja. Zbog nedostatka sredstava za njen otkup i adaptaciju sve je palo u vodu kao i nezainteresovanosti nadležnih iz pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika i kulturne baštine.
KuK
