MOLSKI DOBO�AR
MOLSKE TEME I DILEME

    Mol je definitivno postao �mrtvo� selo. Suvi�e dugo �ive�i u komi �pacijent� je isklju�en sa aparata.
    Na ulazu u naselje stoji tabla sa natpisom �OVDE JE NEKADA BILO SELO MOL�. Mo�da ovo zvu�i suvi�e morbidno, ali je stanje definitivno fragmati�no i nije daleko od istine.
    Gde smo to stigli i za�to?
    Pitanje je za dublje analize i sinteze, a dodao bih, i za psihoanaliti�are. Nekako bi �arlatanski konstatovao: Kakva Dr�ava takvo i Selo. Ta�no je da u jakoj i dobro organizavanoj dr�avi ovakve dubioze ne mogu da se manifestuju u takvoj meri i obliku, ali ima i izuzetaka.
    I opet pitanje, �ta sada i kako ga reanimirati iz mrtvila?
    �injenica je da Mol vi�e nema ni jedan jak privredni subjekt. Fabrika �Zora� kao nosilac i za�titni znak sela, nakon privatizacije nalazi se u kolapsu i pitanje je kada �e opet stati na zdrave noge. A ba� ona, kao prera�iva� povrtarskih i vo�arskih proizvoda s obzirom na bazu, morala bih prva da se animira i bude pokreta�ka snaga nekakvog razvojnog trenda. Mol pre svega selo sa poljoprivrednom strukturom stanovni�tva 60%, a ostalih 40% �ive tako�e od te, kakve takve poljoprivredne proizvodnje. Veliki je problem �to nema ni jake zemljoradni�ke zadruge, ili ve� kako god je zvali, koja bi animirala i usmeravala poljoprivredne proizvo�a�e ka intenzivnijoj proizvodnji profitabilnijih proizvoda.
    Malo imamo i radnji zanatskog tipa, ostali smo na par berbera i isto tako obu�ara � �ustera, kao i kroja�a. �PROGRES� je tako�e nestao u vrtlogu privatizacije i �ali bo�e za tako ude�enim poslovnim prostorom, koji propada pod zubom vremena i neodr�avanja. U selu nema ni jedne drvare niti stovari�ta gra�evinskog i ogrevnog materijala. I tako u nedogled od segmenta do segmenta, sve problem do problema. Sve gore navedeno mo�emo donekle razumeti, jer �ivimo u zaista te�kom razdoblju tranzicionog puta dru�tva ka ujedinjenoj Evropi, gde nam obe�avaju bolje sutra i kvalitetniji �ivot. Ali dotle treba �iveti i pre�iveti, a to kako da pre�ivimo, i kako da na�e selo podignemo iz mrtvila, ne�e nam niko drugi re�iti do nas samih.
    Ako smo ve� siroma�no selo u privrednom smislu, a i samo stanovni�tvo je na ivici egzistencijalnog kolapsa, iluzorno je postavljati pitanje, a gde nam je kulturno zabavni �ivot sela? Ali ja ba� na tome insistiram!! Jer ako smo ve� siroma�ni na materijalnom, nemojmo biti siroma�ni i na duhovnom polju!
    I u tome je poenta cele ove storije o �mrtvom� selu, o selu, koje je nekada va�ilo za primer zdravog i veselog duha, sa bogatom sportskom i kulturnom ba�tinom. A ni u tim vremenima nismo bili mnogo bogatiji, ali bar smo bili kompaktniji.
    Nemojte ovo shvatiti kao pametovanje i kritiku, ose�am se isto tako krivim, jer volim svoje selo, a nisam dovoljno u�inio za njega, kao ni mnogi drugi, koji su to i mogli.

KuK.