Socijalni dijalog
Radnička iluzija ili stvarno mirenje rada i kapitala

    Da li se može govoriti o socijalnom dijalogu u Srbiji kada je velika razlika u moći između socijalnih partnera – osnovno je pitanje istinskog funkcionisanja tog dijaloga oko kojeg su se složili učesnici skupa pod nazivom “Socijalni dijalog- radnička iluzija ili stvarno mirenje rada i kapitala”. Da li je socijalni dijalog nestao sa socijalnom državom i koliko će naše približavanje Evropi uticati na stanje dijaloga u zemlji, zapitao se Srećko Mihailović, iz Centra za razvoj sindikalizma.

    Ukazavši da radnici snose najveći trošak ekonomske krize, on je postavio tezu da bi prebacivanje tereta na radnike moglo biti proizvod socijalnog dijaloga. Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, je ukazao da odsustvo poverenja između socijalnih partnera I nepostojanje dostojanstvenog sveta rada remeti viziju socijalnog mira I socijalne pravde. Tome u prilog svedoči i funkcionisanje Socijalno-ekonomskog saveta, na kojem bi trebalo da se ravnopravno raspravlja o svim zakonima koji se tiču sveta rada. Međutim, od 30 zakona koji su trebali da se nađu na dnevnom redu SES-a, na sednicama tog tela se raspravljalo o svega par zakona. Najznačajniji zakon iz sveta rada, Zakon o radu, donet je po hitnom postupku, bez javne rasprave iIi saglasnosti SES-a, naveo je Vuković. Prema njegovim rečima, ukoliko želimo istinski socijalni dijalog, ta procedura i zakonski rokovi bi morali da budu ispoštovani, kao i da se čuje mišljenje predstavnika sindikata u radnim grupama za donošenje predloga zakona. “U Srbiji danas radnici kleče, uslovi rada su teški, a sindikatu se ne dozvoljava osnivanje organizacija u firmama. Sve je to velika prepreka da uđemo u evropsko društvo”. “Ipak, smatram da će nas evropske integracije naterati da izađemo iz ‘pelena’ socijalnog dijaloga, čije funkcionisanje sindikat istinski želi”, zaključio je Vuković. Zoran Stojiljković, potpredsednik UGS Nezavisnost rekao je da bez kulture dijaloga socijalni dijalog ne može da funkcioniše, ocenivši da je osnovni problem što on nije obavezan u Srbiji. On smatra da država i lokalne samouprave nemaju kapaciteta da podrže osnivanje socijalno-ekonomskih saveta na lokalu. Volker Šarlovski, zamenik predsednika Nemačkog saveza sindikata (DGB) rekao je da je socijalni dijalog u Evropskoj uniji, koja je prošle godine obeležila 30 godina njegovog postojanja, obavezan i da postoji odbor koji se bavi tom oblašću. On je ocenio da trajanje krize ugrožava odnose između sveta rada i kapitala. Zoran Lazić, pomoćnik ministra rada, kazao je da je u poslednje dve godine Ministarstvo rada pokušalo da izgradi poverenje između socijalnih partnera, dok je važnost socijalnog dijaloga nastojalo da prenese i na druga ministarstva u vladi. „Mi prvo treba da se dogovorimo kakav dijalog hoćemo, pa onda da menjamo zakone“, ocenio je Lazić.