ZAKON O RADU
Poglavlje 8
ZARADA, NAKNADE ZARADA I DRUGA PRIMANJA
(od èlana 104 do èlana 123)
Zaposleni ima pravo na odgovarajuæu zaradu, koja se utvrðuje u skladu sa Zakonom, Opštim aktom i Ugovorom o radu. Opšti akt kod poslodavca gde postoji reprezentativni sindikat je Kolektivni ugovor, a gde ne postoji onda je u pitanju Pravilnik o radu. Zaposlenima se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruju kod poslodavca. Radom iste vrednosti smatra se rad za koji se zahteva isti stepen struène spreme, ista radna sposobnost, ista odgovornost i isti fizièki i intelektualni rad. U sluèaju povrede ovog prava zaposleni ima prava na naknadu štete.
Zarada se sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa. Pod zaradom se iskljuèivo smatra zarada koja u sebi sadrži porez i doprinose koji se plaæaju iz zarade.
Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu se sastoji od osnovne zarade, dela zarade za radni uèinak i uveæane zarade. Opštim aktom se utvrðuju elementi za obraèun i isplatu osnovne zarade i zarade po osnovu radnog uèinka (pregovorima poslodavca i reprezentativnog sindikata). Ugovorom o radu može da se utvrdi i veæi iznos osnovne zarade od onog koji je utvrðen u opštem aktu, ali manja nikako.
Zaposleni ima pravo na uveæanu zaradu u visini od: za rad na dan praznika koji je neradni dan – najmanje 110%od osnovice; za rad noæu i rad u smenama, ako takav rad nije vrednovan prilikom utvrðivanja osnovne zarade –najmanje 26% od onovice; za prekovremeni rad – najmanje 26% od osnovice; po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenog u radnom odnosu (minuli rad) – 0,4% od osnovice. Opštim aktom i Ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi sluèajevi prava na uveæanu zaradu kao i veæi procenti od ovde navedenih (manji nikako).
Pripravnik ima pravo na zaradu najmanje u visini od 80% od osnovne zarade za poslove za koje je zakljuèio Ugovor o radu kao i na naknadu troškova i drugih primanja u skladu sa Opštim aktom i Ugovorom o radu.
Zarada se isplaæuje u rokovima utvrðenim Opštim aktom i Ugovorom o radu, najmanje jedanput meseèno, a najkasnije do kraja tekuæeg meseca za prethodni mesec, i to iskljuèivo u novcu.
Minimalna zarada za standardni uèinak i puno radno vreme se isplaæuje iskljuèivo ukoliko je poslodavac i zaposleni ugovore. Visinu minimalne zarade utvrðuje Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije i to na period od 6 meseci (trenutno iznosi 63,50 dinara po radnom èasu u neto iznosu za period jul-decembar 2007.g.). Minimalna zarada ima status osnovne zarade i njoj se dodaju elementi iz uveæane zarade i naknade troškova.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini proseène zarade u prethodna tri meseca za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, godišnjeg odmora, plaæenog odsustva, vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa, a u skladu sa Opštim aktom i Ugovorom o radu. Takoðe, zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene spreèenosti za rad (bolovanje) do 30 dana : najmanje u visini od 65% proseène zarade u prethodna tri meseca koja ne može biti manja od minimalne zarade ako je spreèenost za rad prouzrokovana bolešæu ili povredom van rada, a u visini od 100% ako je spreèenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešæu. Pravo zaposlenog na naknadu zarade u visini od najmanje 60% proseène zarade u prethodna tri meseca koja ne može biti manja od minimalne zarade, postoji u sluèaju kada je došlo do prekida rada bez krivice zaposlenog, a najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini. Naknada zarade se isplaæuje zaposlenom i za vreme prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeðivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, kao i u drugim sluèajevima koji se utvrde Opštim aktom i Ugovorom o radu.
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa Opštim aktom i Ugovorom o radu i to: - za dolazak i odlazak sa rada , u visini cene prevozne karte u javnom saobraæaju; - za vreme provedeno na službenom putu u zemlji; - za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu, najmanje u visini utvrðenoj posebnim propisima; - smeštaj i ishranu za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio smeštaj i ishranu bez naknade; - za ishranu u toku rada (topli obrok); - za regres za korišæenje godišnjeg odmora.
Poslodavac je dužan zaposlenom da isplati i druga primanja u skladu sa Opštim aktom: - otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini od tri proseène zarade (proseèna zarada u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku Republièkog organa nadležnog za statistiku); - naknadu troškova pogrebnih usluga u sluèaju smrti èlana uže porodice, a èlanovima uže porodice u sluèaju smrti zaposlenog; - naknadu štete zbog povreda na radu ili profesionalnog oboljenja.
Poslodavac može deci zaposlenog do 15 godina života da obezbedi poklon za Božiæ i Novu godinu u vrednosti do neoporezivog iznosa (trenutno do 5000,00 dinara), premiju za dobrovoljno dodatno zdravstveno osiguranje i drugih vrsta osiguranja a sve u cilju sprovoðenja kvalitetne dodatne socijalne zaštite. Opštim aktom, odnosno Ugovorom o radu može da se utvrdi pravo na jubilarnu nagradu, solidarnu pomoæ i druga primanja.
Poslodavac je dužan da zaposlenom prilikom svake isplate zarade i naknade zarade dostavi obraèun. Poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi obraèun zarade i za mesec za koji nije izvršio isplatu uz obaveštenje koje sadrži i razloge zbog kojeg nije izvršena isplata i to najkasnije do kraja meseca za prethodni mesec.
Poslodavac je dužan da vodi meseènu evidenciju o zaradi i naknadi zarade, da je overava a zaposleni kome je izvršena isplata da je potpisuje.
Poslodavac može novèana potraživanja prema zaposlenom naplatiti obustavljanjem od njegove zarade samo na osnovu pravosnažne odluke suda, u sluèajevima utvrðenim zakonom (najviše do 1/3 zarade i naknade zarade) ili uz pristanak zaposlenog.
Belanèiæ Miroslav
